Deponovanje i ulaganje sredstava osiguranja

UVOD
U ovom radu sam se fokusirala na investicioni portfolio kompanija za osiguranje života. Bavim se određivanjem njegovog pojma i predstavljam način njegovog kreiranja. Osnovni smisao konstrukcije portfolija je ostvarivanje optimalnog odnosa između rizika i prinosa kombinujući raznovrsnu aktivu. Iz referata saznajemo da kreiranje portfolija nije intuitivan posao. Izbor aktive, u koju će se ulagati, ne vrši se nasumično i bez detaljnih analiza, pa stoga možemo reći da kreiranje investicionog portfolija predstavlja veoma kompleksan i smisleni posao.
Moderne ekonomije počivaju na vremenskoj nepodudarnosti štednje i investicija. Investicije osiguravača života u sebi spajaju razvojnu i stabilizacionu komponentu investicione politike kao segmenta ekonomske politike. Razvojna dimenzija politike plasmana osiguravača se manifestuje kroz finansiranje privrede i vanprivrede, javnog i privatnog sektora, izgradnju infrastrukturnih objekata. Stabilizacionu dimenziju investicione politike treba posmatrati u sklopu stabilizacione ekonomske politike.
Društva za osiguranje života kao institucionalni investitori na finansijskom tržištu imaju ulogu akumuliranja sredstava i posredovanja, tj. prikupljena sredstva usmeravaju u različite oblike aktive (finansijske i realne). Ono što afirmiše ove instucionalne investitore da zauzmu važno mesto u finansijskom sistemu su njihove sledeće važne karakteristike: stabilan tok premija osiguranja, dugoročnost izvora sredstava, dugoročnost plasmana, vremenska nepodudarnost uplata i isplata i predvidivost nastupanja osiguranog slučaja, odnosno predvidivost povlačenja sredstava. Zahvaljujući dugoročnosti izvora sredstava, društva za osiguranje života formiraju takav investicioni portfolio koji se, na prvom mestu sastoji, od dugoročnih plasmana koji nose dugoročne prinose. Naravno, njihov portfolio mora biti tako konstruisan da odgovori zahtevima za održavanjem likvidnosti. Na investicionu aktivnost društava za osiguranje života utiče:
1.      masa prikupljenih finansijskih sredstava putem premija osiguranja;
2.      način plaćanja premija i način isplata osiguranih suma;
3.      da li je ugovor o osiguranju zaključen na duži ili kraći period;
4.      tekuća tržišna kamatna stopa;
5.      način kalkulisanja troškova;
6.      zakonske odredbe o ograničenju plasmana u različite oblike finansijske aktive (kontrola ulaganja);
7.      veći troškovi od očekivanih (veća smrtnost, niža stopa prinosa, otkupi);
8.      različiti rizici u poslovanju (rizik kamatne stope, rizik deviznog kursa, politički);
9.      poresko opterećenje.

Svim ovim faktorima se ne može posvetiti pažnja u ovom radu jer to prostor ne dozvoljava. U radu se fokusiram na portfolio društava za osiguranje i na njegovu  strukturu. Navedene su i najzančajnije karakteristike aktive u koju se investira. Osim toga, pažnja je posvećena i poreskom tretmanu investicionih instrumenata.

I Značaj plasiranja sredstava
Sigurnost i stabilnost uplata, strogo namenski karakter sredstava, visok stepen predvidivosti nastanka osiguranih slučajeva i činjenica da se osigurani slučajevi ne realizuju tako često doprinose da se akumulirana sredstva (po osnovu naplaćenih premija) mogu dugoročno ulagati u različite oblike finansijske imovine. Naglasimo, da karakter i priroda ovih sredstava zahtevaju sigurne oblike ulaganja i na taj način utiču na privredni prosperitet i služe finansiranju i proizvodne i neproizvodne potrošnje.
Osiguravači života, u ulozi finansijskih posrednika, obezbeđuju nov način finansiranja, tj. nove izvore finansiranja i za privatni i za javni sektor. Dugoročne obaveze i stabilni izvori prihoda ovih finansijskih institucija idealni su izvor finansiranja vlade i privrednih subjekata.
Jedna od najvažnijih funkcija društava za osiguranje života je funkcija  investiranja. Osiguranje života doprinosi da se od unapred naplaćenih premija akumuliraju ogromna novčana sredstva i tako obezbedi izvor za kapitalne investicije. Ta sredstva se investiraju u određenu finansijsku aktivu do dospeća zahteva za isplatu osiguranih suma.
Najvažniji izvor sredstava za ulaganje društava za osiguranje života je matematička rezerva.  Matematička rezerva je specifičnost osiguranja života. Obrazuje se shodno principima aktuarske matematike.
Ugovori o osiguranju života su, uglavnom, dugoročni, a obaveze osiguravača života po zaključenim ugovorima mogu se prolongirati na duži period. Stoga su i plasmani, većinom, dugoročni po prirodi. U portfoliju osiguravača života zastupljene su obveznice, akcije i nekretnine, kao i različiti instrumenti tržišta novca radi obezbeđenja potrebne likvidnosti. Plasman u svaki ovaj oblik aktive ima svojih prednosti i nedostataka. Tako npr, ulaganje u državne obveznice nosi sigurnost, oslobađa investitora od poreza. Takvo ulaganje ne nosi kreditni rizik, ali nosi mali prinos. Ulaganje u akcije nosi viši prinos, ali i viši rizik, prepreke u prenosu prava isl.
Investicije osiguravača života imaju važan ekonomski i socijalni učinak. Sredstva se investiraju u tržne centre, bolnice, medicinska istraživanja, fabrike, nove mašine i opremu. Na ovaj način investiranje pomaže rast kapitalnih dobara. Stoga je ono u funkciji promovisanja ekonomskog rasta i pune zaposlenosti. Investiranje društava za osiguranje života može se odnositi i na izgradnju stanova, kuća, zdravstvenih centara, a sve u cilju povećanja društvenog blagostanja.