Drustveno merenje proizvodnje, rast i razvoj i ekonomski principi (3. deo)

DRUŠTVENO MERENJE PROIZVODNJE, RAST I RAZVOJ I EKONOMSKI PRINCIPI

1. PODELA RADA U DRUŠTVU

Podela rada stara je koliko i čovečanstvo. Oduvek je postojala potreba da se ukupni uloženi i utrošeni fond rada u jednom društvu podeli između različitih grupa ljudi po različitim osnovama. Ona je nastala iz proste činjenice da se ljudi međusobno razlikuju po svojim urođenim i stečenim karakteristikama i da ne može svaki pojedinac da obavlja isti posao jednako dobro. Podela rada je stoga obeležje svake ekonomije. I sam naučno-tehnički razvoj uslovljen je podelom rada. U teoriji se najčešće sreću sledeći oblici podele rada:
1. Prirodna podela rada
2. Društvena podela rada
3. Teritorijalna podela rada
4. Profesionalna podela rada
1. Prirodna podela rada je istorijski prva nastala. Ona je proizašla iz prirodno uslovljene nejednakosti pojedinaca, po osnovu pola i starosnog doba. Muškarci i žene, deca, mladi i starci prirodno se razlikuju među sobom po svojim sposobnostima za rad. U praistoriji društvenog razvitka prirodna podela rada bila je uslov za opstanak. Članovi prvobitne zajednice obavljali su različite poslove u zavisnosti od toga da li su bili muškog ili ženskog pola, kao i od svog uzrasta. Vremenom su se razvili specifično „muški“ poslovi (lov, ribolov, pribavljanje hrane, odbrana od divljih zveri i neprijateljski nastrojenih plemena i dr.) i „ženski“ poslovi (briga o deci, domaćinstvu, spremanje hrane, pravljenje odeće i obuće i dr.). Isto tako su se razvili i poslovi koje mogu bolje da obavljaju mlađi pripadnici zajednice od onih koje mogu uspešno da obavljaju stariji članovi.
Iako je prirodna podela rada proizvod dokazanih različitih bioloških razlika između muškaraca i žena, mladih i starih, te je kao takva naučno zasnovana, danas se razlike između „muških“ i „ženskih“ poslova brišu i sve je manje poslova koje mogu obavljati samo muškarci ili samo žene. Stoga na ovu podelu rada ne treba gledati kao na statičnu i jednom za svagda datu, budući da takvo gledište može biti izvor predrasuda i nerazumevanja („rat polova“, mladi ne razumeju stare), već istorijsku i dinamičku kategoriju, jer se ona menja sa razvojem ekonomije i društva u celini.
2. Društvena podela rada. Društvena podela rada podrazumeva podelu rada koja se vrši unutar društvene zajednice, sa aspekta karaktera i strukture proizvodnje i specijalizacije proizvođača za proizvodnju jedne grupe sličnih proizvoda. Društvena podela rada može biti:
• opšta
• posebna
• pojedinačna
Opšta društvena podela rada predstavlja raspodelu ukupnog društvenog fonda rada na određene oblasti. Razlikujemo privredne i neprivredne oblasti. U privredne oblasti svrstavaju se: poljoprivreda i šumarstvo, industrija i rudarstvo, zanatstvo, građevinarstvo, trgovina, saobraćaj, turizam, ugostiteljstvo (hotelijerstvo). Osim privrednih, postoje i neprivredne oblasti, koje čine oblasti budžetski finansirane od strane države, i to: državna uprava, prosveta, kultura, zdravstvo, socijalno staranje.
Posebna društvena podela rada je raspodela društvenog fonda rada na pojedine grane. Svaka oblast se deli na određene grane. Tako, recimo, poljoprivreda se deli na zemljoradnju, stočarstvo, lov i ribolov. Industrija se deli na metalurgiju, metaloprerađivačku industriju, energetiku, metalurgiju, metalnu industriju, hemijsku industriju, prehrambenu industriju, industriju građevinskog materijala i dr.
Pojedinačna društvena podela rada označava podelu u okviru jedne ekonomske jedinice – preduzeća, odnosno privrednog društva, agencije i dr. Pojedinačna podela rada je u stvari tehnička podela rada koja se svodi na specijalizaciju za pojedine faze procesa proizvodnje. Na primer, u jednom preduzeću iz prehrambene industrije, postoji više različitih sektora i odeljenja u kojima se radnici grupišu i obavljaju međusobno različite vrste poslova. Tako postoji sektor proizvodnje (pogon), podeljen na posebne fabrike ili pogone, zajedno sa smeštajnim kapacitetima (magacini, skladišta gotove robe, sirovina, pomoćnih materijala i dr.), gde radnici rade u neposrednoj proizvodnji, zatim sektor komercijalno-administrativnih poslova (komercijala), sektor direkcije ili uprave, koji čine direktori ili menadžment preduzeća, sektor računovodstva itd. Ova podela rada može biti bitno različita od preduzeća do preduzeća i uslovljena je politikom preduzeća, karakterom proizvodnje, privrednim sistemom zemlje uopšte i dr.
Značaj društvene podele rada ogleda se prvenstveno u tome što ona pospešuje opšti ekonomski razvoj. Da bi ekonomija jedne zemlje napredovala, veoma je bitno da se ukupni fond rada ulaže racionalno, u delatnosti i grane pomoću kojih može biti konkurentna na međunarodnom tržištu.