Odlomak

U V O D
Pod revizijom se podrazumeva postupak ispitivanja i ocene finansijskih izveštaja, na osnovu kojih se daje stručno mišljene o realnosti i objektivnosti stanja imovie, kapitala, obaveza i rezultata poslovanja.
Efektivnost sistema ekoloških kontrola i mehanizama se vrednuje kroz proces ekološke revizije. Ekološka revizija može ali ne mora biti deo šire posmatrane finansijske revizije. Sistemi ekološkog monitoringa se kreiraju da omoguće da se obuhvatno i integralno prate promene u ekosistemu.
Operativna ekološka revizija ima za cilj da vrednuje efektivnost i efikasnost delovanja ekoloških sistema.
Velike ekološke katastrofe širom sveta deluju u pravcu jačanja ekološke svesti. Raste pritisak javnosti i zakonodavnih tela da najveći zagadjivači poboljšaju sve ekološke performanse. Brojne firme sve više objavljuju izveštaje ekološke revizije, kao sastavni deo svojih finansijskih izveštaja. Proces ekološkog monitoringa i izveštavanja se proširuje na eko-reviziju.
Ekološka revizija postaje mesto pravog multidisciplinarnog pristupa. U ovoj sferi se pored revizora sreću inženjeri, pravnici, naučnici javne ličnosti i nevladine organizacije.

1. Ekološka revizija

Ekologija je nova stara nauka, poznata i kao bio-ekologija, bionomika, biologija prirodnog okruženja. U suštini je izraz za nauku koja se bavi proučavanjem veza izmedju organizama i njihovog okruženja. Odnos prema ekologiji se kreće od negiranja, preko podsmeha, pa sve do proglašavanja ove oblasti državnim neprijateljem broj jedan. Mnogi ekologiju smatraju drugorazrednom naukom, mada je nastala krejem 20 veka. Prerasta u jednu od najmodernijih i najdinamičnijih nauka. Veoma je popularna i u sebi sadrži izuzetno značajne aspekte biologije. Postaje sve očiglednije da najznačajniji problemi sa kojima se suočava ljudska vrsta upravo jesu vezani za prenaseljenost na planeti Zemlji, nestašice hrane i glad, suše, kao i zagadjenje životne sredine. Sve su to više nego povezani i isprepletani sociološki, politički, ekonomski problemi. Ekologija sagledava veze životinje istovremeno u odnosu na njeno organsko i neorgansko okruženje . Na grčkom ojkos označava “domaćinnstvo, kuću, okućnicu, mesto življenja”. Ekologija se bavi organizmima i njihovim okruženjem. Stoga ovaj pojam obuhvata organizme i fizičko okruženje u kome žive. Obuhvata odnose izmedju jedinki iste populacije i različitih situacija. Ekosistemi se formiraju na osnovu interakcije izmedju jedinki, populacija, organizama i njihovog okruženja. U savremenom smislu ekologija se definiše kao:
“…proučavanje medjuzavisnosti organizama sa njihovim okruženjem i medjusobnih”, odnosno kao: “ekonomija prirode” i kao: “biologija ekosistema”.
Razvoj gradskih aglomeracija, trendovi urbanizacije, složeni sistemi i infrastrukture za snabdevanje vodom, menadžment otpada, kontrola i ograničenje zagadjenja, su usko vezana pitanja sa zaštitom ljudskog zdravlja. Jedan od veoma značajnih aspekata zaštite javnog interesa koji je primaran za svaku organizovanu državu, društvo i politički proces jeste zaštita javnog zdravlja. Ove aktivnosti podrazumevaju preventivne mere i aktivnosti, očuvanje kvaliteta životne sredine, sprečavanje zagadjenja, i degradacije vazduha, vode i zemljišnih resursa. Nastaje nova disciplina-ekološko inženjerstvo koje se oslanja na hemiju, ekologiju, geologiju, hidrauliku, mikrobiologiju, ekonomiju i matematiku. Ekološki inženjering obuhvata takve projekte kao što su tretman vode za piće, sistemi distribucije vode, prikupljanje i odlaganje otpada, kontrola vazduha i buke, menadžment čvrstog i opasnog otpada, čišćenje opasnih mesta. U nove aktivnosti spada priprema ekoloških revizija, studija procene životne sredine, studija uticaja novih poduhvata i projekata na životnu sredinu. Ekološki inženjeri i ekološki revizori se bave tehnikama projektnog planiranja i menadžmenta, dizajnom, konstrukcijom i operacijama postrojenja, prodajom i marketingom kontrolne opreme za ekologiju, kao i sprovodjenjem ekoloških standarda i zakonodavstva.
Kod nas će u javnom sektoru biti potrebni ekološki revizori što bi po svemu sudeći trebali biti diplomirani agroekonomisti, koji bi se zapošljavali u javnim službama, lokalnim organima samouprave i svuda gde će ova specijalizacija biti potrebna. U privatnom sektoru će ih zapošljavati konsultantske inženjering firme, izvodjači radova, kompanije za vodo snabdevanje i kanalizaciju, različiti proizvodjači opreme i slično

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Ekonomija

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese