Postoje brojne teorijske koncepcije proučavanja preduzetništva.
Od tih teoretskih koncepcija poznatije su:
-personalno - psihološka teorija,
-neoklasična ekonomska teorija, i
-socio - kulturni pristup.
Prve dve proučavaju preduzetnike kao slobodne tržišne subjekte koji deluju prema svojim
vlastitim   viđenjima   i   ekonomskim   motivima,   dok   treći   pristup   definiše   kao   odnos
preduzetnika i šireg poslovnog okruženja.
1.Personalno   -   psihološka   teorija   polazi   od   psiholoških   karakteristika   relevantnih   za
preduzetništvo   i   to:   kreativnost,   sposobnost   predviđanja,   prilagodljivost,   harizmatičnost,
sklonost   riziku   i   neizvesnosti   i   sl.   U   literaturi   se   ovaj   pristup   naziva   još   i   generičkim
preduzetništvom. Po ovoj teoriji preduzetnici se definišu kao izuzetni ljudi s posebnim
(karakterističnim)   psihološkim   svojstvima.   Personalno   –   psihološka   teorija     tvrdi   da   se
preduzetništvu čovek ne može naučiti!? Međutim, nijedna psihološka analiza dosada nije
ponudila signifikantne empirijske  dokaze a  da je to  upravo  tako  i pokazalo  se da  ove
karakteristike vrlo malo doprinose poslovnom uspehu.
2.   Neoklasična   ekonomska   teorija   je   dominantna   ekonomska   teorija   prve   polovine   XX
veka. Proučava preduzetništvo sa resursnog aspekta. Neoklasični pristup preduzetništvu uči
nas   da   preduzetnici   teže   maksimalizaciji   profita   najefikasnijim   korištenjem   i
kombiniranjem faktora proizvodnje. U konceptu se daje naglasak na racionalnom ponašanju
i potpunoj informiranosti o tržišnim uslovima i prilikama, a izostaje aspekt neizvesnosti.
3.   Socio   -   kulturni   teorijski   pristup   tumači   da   je   sklonost   ka   preduzetništvu   rezultat
ispreplitanja socijalnih, kulturnih, ideoloških, religijskih, etičkih i društvenih odnosa. Ovaj
pristup   analizira   eksterno   okruženje   preduzetništva   objašnjavajući   preduzetništvo   kao
ekonomsku delatnost ljudi u okviru zadatih sociokulturnih institucija.
Danas se vode rasprave o mestu i uticaju preduzetništva na poslovnu ekonomiju i pri tom se
često sukobljavaju stavovi o ulozi i značaju preduzetnika i menadžera na ukupan razvoj
privrednih aktivnosti. Pojedni autori ta dva pojma i funkcije smatraju sinonimima, a drugi
prave vrlo značajnu razliku među njima. Mi ćemo se opredeliti da je menadžer pojedinac
koji osigurava opštu efikasnost tekućeg procesa poslovanja, dok je preduzetnička funkcija
da primenjuje nove ideje, menja postojeće stanje, on je lider koji prepoznaje i mobiliše
kreativne snage i više od svega navedenog.