Devizno tržište i kurs dinara

Савремена конвертибилност валута, међународно девизно тржиште, управљање девизним курсом, девизна контрола и управљање девизним трансакцијама, као и повезаност домаћег и светског девизног тржишта постали су саставни део сваке финансијске и развојне политике компаније и држава у целини. Међународни финансијски менаџмент постаје један од најважнијих сегмената савремене финансијске науке. Као такав, садржи сложене појаве и дејства девизног курса, међународног плаћања, девизне политике, међународног монетарног система, међународних финансијских институција и међународног финансирања.

Увођење флуктуирајућих девизних курсева у систем аранжмана девизног курса почетком 1970-их представљало је изазов за економске научнике. Велике и неправилне флуктуације курсева које су се дешавале тих година указивале су на потребу ревизије теоријског става о детерминантама курса.

Девизни курсеви почињу да се крећу у обиму и правцу који је све теже предвидети и предвидети, остављајући негативан траг на трговинске и финансијске односе између отворених економија и резултате пословања њихових субјеката укључених у међународне токове робе и капитала. Реални курсеви поново су у фокусу економске анализе јер управо они дефинишу међународну конкурентност.

Савремена теорија девизног курса у свом полазишту анализе девизног курса полази од става да девизни курсеви представљају релативне цене националних валута и да се налазе у режиму флуктуирајућих курсева условљених понудом и тражњом на девизном тржишту. Ова чињеница представља само полазну основу анализе формирања девизних курсева и њиховог односа са другим макроекономским варијаблама или поступања надлежних органа.

Систем девизног курса је скуп правила по којима се плаћања и трансакције обављају преко државних граница. Дакле, овај систем одређује вредност валуте једне земље према вредности других валута на светском девизном тржишту.

Посебност која карактерише девизни курс је да је девизе као специфична роба и мерило цена у земљи која је емитовала новац. Отуда и логика да девизни курс у смислу формирања цена одређене валуте има значајан утицај те валуте у односу на понуду и тражњу.

Приликом формирања курса практикује се принцип да понуда девиза долази из извоза, а тражња за девизама из увоза. Тачније, девизни курс се формира методом платног биланса, јер понуда и тражња девиза заправо потиче из платног биланса једне земље, односно када се формирају курсеви, јер ако платни биланс тежи ка суфицита, курс ће имати тенденцију пада што је последица повећане понуде девиза, док ће у супротном, ако платни биланс тежи дефициту, девизни курс ће показивати тенденцију раста, што је последица повећане тражње за девизни.

Девизни курс или курс игра значајну улогу у међународним платним прометима јер се плаћања врше између становника две земље, што је природан ток догађаја ако се зна да се плаћања врше у валути продавца и купац треба да купи валуту продавца за своју валуту.да би могао да плати робу коју је од њега купио. Наравно, пре него што се приступи извршењу економско-финансијске трансакције, потребно је познавати однос по коме ће се одвијати конверзија једне националне валуте у другу.

Предмет пословања девизног тржишта је купопродаја девиза које су од значаја за одржавање ликвидности привреде у међународном платном промету. То су углавном конвертибилна средства плаћања. На девизном тржишту се појављују овлашћене пословне банке које на девизном тржишту послују девизним средствима својих клијената и сопственим средствима добијеним из иностраних кредита, тј. купују и продају девизе у своје име и за свој рачун, или у своје име, а за рачун имаоца девиза.

Проблем стабилности курса данас се јавља као један од виталних проблема савременог света. Овај проблем се најчешће решава мерама државне интервенције у овој области у виду девизних рестрикција, тако да девизни курс постаје једно од најјачих средстава економске политике. Манипулисањем девизним курсом држава настоји да обезбеди што повољније односе у свом платном билансу, да унапреди своје место и услове у извозу и увозу и сл. Све ово је довело до појаве различитих курсева у односу на некадашње постојање јединственог курса.

ТЕОРИЈЕ ДЕВИЗНОГ КУРСА

Цена по којој се једна национална валута мења за другу валуту назива се девизни курс. У нормалним околностима, курс се окреће око девизног паритета, као основе. Курс успоставља везу између нивоа цена у земљи и иностранству, користи се за конверзију страних цена у националну валуту и ​​домаћих цена које се изражавају у страној валути. Ово омогућава упоређивање цена и идентификацију производа чија је цена нижа у земљи како би се могли извозити, односно производи који су јефтинији у иностранству и треба их увозити.

Дугорочно, разлике у ценама доводе до усмеравања фактора производње у оне секторе где је национална привреда ефикаснија, а остали сектори су препуштени успешнијим страним произвођачима. Тако настаје међународна специјализација, међународна подела рада. У време чистог златног стандарда, када је у оптицају био златни новац, односно новчанице покривене златом, курс је одређиван тзв. стопа ковања, која је означавала колико злата садржи јединица националног новца.