1
Seminarski rad
Tema rada : Odnosi Rusije i Srbije
Mentor: Nada Vignjević Đorđević Student: Belmin Bećirović
Novi Pazar 2016
4
infrastrukturna pitanja od političkih i da na pravi način sagleda koji su prioriteti
ruske spoljne politike, ocenjuju stručnjaci ISAC fonda. ISAC fond ( Centar za
međunarodne i bezbednosne poslove ) je nezavisan, neprofitan i nevladin trust
mozgova, registrovan kao fond, sa sedištem u Beogradu.
ISAC fond je posvećen unapređivanju evropske i evroatlanske integracije Srbije,
osmišljavanju nove srpske spoljne politike, unapređivanju regionalne saradnje u
Jugoistočnoj Evropi i proučavanju širokog spektra pitanja iz oblasti spoljne i
bezbednosne politike.
21 aprila 2009.g. ISAC fond je organizovao drugi Okrugli sto u okviru projekta
«Praćenje rusko-srpskih odnosa“. Okrugli sto poslužio je i za prezentaciju trećeg
i četvrtog izveštaja projekta.
ISAC fond je 3.februara 2010.g. predstavio ovu analizu stručnoj javnosti u
prostorijama Medija centra u Beogradu. Analiza je urađena u okviru projekta
Praćenje rusko-srpskih odnosa. Analizu su predstavili Žarko Petrović ispred
ISAC fonda, i Čedomir Kokanović i Đuro Otašević ispred partnerske
advokatske kancelarije.
Cilj analize bio je da sa stanovišta pravnih propisa Republike Srbije i
međunarodnih ugovora koji Srbiju obavezuju, analizira celokupan naftno gasni
aranžman i identifikuju mogući probleme u ovoj oblasti privrede koji se mogu
javiti tokom sprovođenja ovog aranžmana.
Analiza je došla do sledećih zaključaka:
— Stepen datih povlastica i odstupanja od primene opštih propisa predviđenih
Aranžmanom je bez presedana u novijoj praksi zaključenja međunarodnih
ugovora u Srbiji;
—Nezavisno od političkih i komercijalnih aspekata Aranžmana, jedino je
prodaja akcija NIS-a konkretno regulisana, dok su ostali aspekti Aranžmana
(Južni tok, Banatski Dvor i modernizacija NIS) prevashodno ostali u sferi
načelnih formulacija;
—Imunitet i selektivna primena propisa na preduzeća obuhvaćena Aranžmanom
su problematični sa stanovišta ustavne jednakosti uslova poslovanja i odredbi
međunarodnih sporazuma o podsticanju i uzajamnoj zaštiti ulaganja koji je
Srbija zaključila sa drugim zemljama (Švajcarskom, Španijom, Holandijom,
Mađarskom i drugim);
Veliki izazov će predstavljati usklađivanje obaveza Srbije iz naftno-gasnog
Aranžmana sa obavezama preuzetim ratifikacijom Ugovora o osnivanju
5
Energetske zajednice u Jugoistočnoj Evropi (obezbeđivanje slobodne
konkurencije i zabrana favorizovanja određenih preduzeća). Još veći problemi
mogu nastati prilikom usklađivanja sa propisima EU.
—Aranžman predviđa odstupanja od opštih propisa Srbije. Međutim, odstupanje
od opštih propisa nije jasno određeno. To odstupanje se ne može uraditi na
generalan način, kako je to implicitno urađeno Aranžmanom. Niz odredbi su u
očiglednoj suprotnosti sa zakonodavstvom Republike Srbije.
Izdgradnja projekta „Juzni tok“ predstavlja ozbiljan čin,to bi moglo otvoriti
razne opcije Srbiji,poboljšati odnose Rusije i Srbije a o poboljšanju ekonomske
situacije ne treba ni razmišljati,to je sigurno!
2. Procena posvećenosti Rusije
izgradnji Južnog toka do 2015.
godine
U poređenju sa njegovim zapadnim takmacima, Nabukom i ITGI-em
(InterkonektorTurska-Grčka-Italija), slučaj Južnog toka izgleda prosto. Nabuko
se, na primer, susreće sa određenim brojem značajnih poteškoća, koje u najvećoj
meri skoro da i ne postoje u ruskom projektu: on obuhvata nekoliko relativno
malih energetskih kompanija bez značajnog tržišnog portfolija ili imovine, a
sputan je nerešenim pitanjima vođstva, uprkos svoj moralnoj i finansijskoj
podršci SAD i EU. Tranzit kroz Tursku – sa svim ekonomskim i političkim
pitanjima – biće tvrd orah u budućnosti, a koordinacija velikog broja različitih i
često suprotnih interesa čini bilo kakvu prognozu roka za završetak radova
veoma teškom. U svetlu ovoga, Južni tok izgleda kao jasan projekat. Njegova
realizacija zavisi skoro isključivo od Gazproma. Uz snažan status dobavljača i
ogromnog portfolija evropskog tržišta, kompanija stvarno nema razloga da se
mnogo brine o nalaženju dodatnih količina gasa ili potražnje, kao ni da brine o
izbegavanju najvećih tržišta na tom putu. Moskva ima jaku pregovaračku
poziciju u odnosu na male tranzitne države. Prema tome, nasuprot Nabuko
projektu, realizacija Južnog toka je „pitanje jednog aktera“, dok ruska upornost i
mogućnosti igraju gotovo odlučuju ulogu.
