Tržište proizvodnje odjeće u Republici Hrvatskoj

SVEUČILIŠTE U RIJECI

EKONOMSKI FAKULTET

TRŽIŠTE PROIZVODNJE ODJEĆE U REPUBLCI HRVATSKOJ

ZAVRŠNI RAD

Predmet: Tehnološka politika i konkurentnost
Mentor: Izv.prof.dr.sc. Tomislav Galović
Komentor:
Student: Martina Radić
Studijski smjer: Razlikovni program

Rijeka, 2023.

2

SADRŽAJ

SAŽETAK........................................................................................................................................4
ABSTRACT..................................................................................................................................... 5
1.UVOD............................................................................................................................................6

1.1.Problem i predmet istraživanja...............................................................................................6
1.2.Temeljna hipoteza.................................................................................................................. 6
1.3.Svrha i ciljevi istraživanja......................................................................................................7
1.4.Znanstvene metode.................................................................................................................7
1.5.Struktura rada.........................................................................................................................7

2.POVIJESNI RAZVOJ TEKSTILNE I ODJEVNE INDUSTRIJE HRVATSKE.........................8

2.1.Manufakturna proizvodnja tekstila.........................................................................................8
2.2.Stanje tekstilne i odjevne industrije u Hrvatskoj nakon 1991. godine...................................9
2.3.Osnovni podaci o tekstilnoj i odjevnoj industriji Republike Hrvatske i njihova važnost za 
prerađivačku industriju Hrvatske................................................................................................. 9
2.4.Strojno šivanje, pojava mode i industrijska proizvodnja odjeće..........................................10

3.TRŽIŠTE PROIZVODNJE ODJEĆE U REPUBLICI HRVATSKOJ.......................................13

3.1.Pojam i ključna obilježja tekstilne industrije........................................................................13

3.1.1.Hrvatska tekstilna industrija: određenje pojma.............................................................14

3.2.Specifičnosti marketinškog miksa u industriji tekstila i odjeće...........................................15
3.3.Osnovni pokazatelji razvitka tekstilne i odjevne industrije u Republici Hrvatskoj.............16
3.4.Trgovina na malo u Republici Hrvatskoj.............................................................................19

4. RAZVOJ I KONKURENTNOST INDUSTRIJE TEKSTILA I ODJEĆE U REPUBLICI 
HRVATSKOJ.................................................................................................................................20

4.1. Gospodarska kretanja u industriji tekstila i odjeće..............................................................20
4.2.Tržište proizvodnje odjeće kao izazov međunarodne trgovine u globalnom kontekstu......24
4.3.Ocjena ekonomskog položaja tekstilne i odjevne industrije u Republici Hrvatskoj............25
4.4.Analiza izvoza i uvoza tekstilne i odjevne industrije u Republici Hrvatskoj.......................26
4.5.Stanje u industriji..................................................................................................................28
4.6.Stanje i tendencije u hrvatskoj tekstilnoj industriji..............................................................29

5.ZAKLJUČAK..............................................................................................................................31
LITERATURA............................................................................................................................... 32
POPIS SLIKA I TABELA.............................................................................................................33

4

ABSTRACT 

The Croatian textile industry did not restructure and modernize itself and thereby prepare for 

global competition. Although it was treated as one of the most important Croatian industrial 

branches   before   the   Homeland   War,   the   significance   of   the   textile   industry   in   the   overall 

processing industry, and subsequently in the Croatian economy, is decreasing. and the position of 

the textile industry is getting worse - regardless of whether it is measured by the number of 

companies, employed workers, realized income or newly created value. The problem is clearly 

reflected   in   the   weak   international   competitiveness   of   that   industry,   and   in   the   form   of   a 

registered negative foreign trade balance that the industry has continuously achieved since the 

beginning   of   this  century.   A  large   part   of   Croatian   textile   production   is   focused   on   service 

production,   in   which   labor   costs,   economy   of   scale,   quality   and   compliance   with   delivery 

deadlines are primary evaluation criteria. And in terms of labor costs, Croatian textile production 

cannot   compete   with   that   originating   from   Southeastern   Europe,   and   especially   from   Asian 

countries.

5

1.UVOD

U današnjim uvjetima proizvodnje odjeće i obuće ne postoje jedinstveni sustavi označivanja 

odjeće   i   obuće.   Označivanje   odjeće   i   obuće   u   pravilu   propisuje   svaka   država   na   temelju 

nacionalnih   antropometrijskih   mjerenja   koja   se   provode   svakih   deset   do   petnaest   godina.   U 

industriji odjeće iznimno je važno razvijati i dopunjavati nacionalna obilježja veličina odjeće i 

obuće s ciljem određivanja ukupnog broja veličina kako bi se zadovoljile potrebe što većega 

broja   potrošača.   U   interesu   je   proizvođača   i   potrošača   da   se   sve   vrste   odjevnih   predmeta 

proizvode u skladu s određenim normama, odnosno u standardiziranim odjevnim veličinama. Još 

od   vremena   industrijske   revolucije   i   predstavljanja   prve   široko   rasprostranjene   konfekcijske 

odjeće, odjevna industrija borila se s prisutnim kontradikcijama osiguravanja odjeće koja pristaje 

unutar ograničenja ekonomskih i praktičnih sustava određivanja veličina odjeće za različite osobe 

u   nacionalnoj   ili   izvannacionalnoj   populaciji.   Razlike   u   tjelesnim   dimenzijama   europskog 

stanovništva,   zahtjevaju   od   istraživača,   konstruktora   i   proizvođača   u   industriji   prilagodbu   i 

optimiranje   dovoljnog   broja   veličina   odjeće,   sadržanih   u   standardu,   prema   proporcijama, 

tipovima i držanju tijela kako kod muškaraca, tako kod žena i dječje populacije.

1.1.Problem i predmet istraživanja 

Problem istraživanja je koliko je konkurentno i inovativno tržište proizvodnje odjeće u Republici 

Hrvatskoj. 

Predmet istraživanja je analizirati konkurentnost i inovativnost poduzeća kod tržišta proizvodnje 

odjeće. 

1.2.Temeljna hipoteza 

Temeljna   hipoteza   ovog   rada   je   povezanost   konkurentnosti   poduzeća   na   tržištu   proizvodnje 

odjeće u Republici Hrvatskoj.

7

2.POVIJESNI RAZVOJ TEKSTILNE I ODJEVNE INDUSTRIJE 
HRVATSKE 

2.1.Manufakturna proizvodnja tekstila 

Manufakturna se proizvodnja tekstila na tlu Hrvatske najprije pojavila u Dubrovniku krajem 14. i 

početkom   15.   stoljeća.   Velika   općinska   radionica   za   pranje   i   bojadisanje   sukna,   koju   je   od 

Dubrovačke   Republike   1419.   godine   iznajmio   Petar   Pantela,   može   se   smatrati   prvom 

manufakturom u Dubrovniku, u našim krajevima. Postojali su i mnogi drugi proizvođači sukna pa 

se ta proizvodnja dosta raširila uz poticaj država (carine, oslobađanje uvoza sirovina od carina, 

novčani poticaji i propisi, oznake o kvaliteti vune i sukna). Dubrovačka se proizvodnja sukna 

održala kroz dva stoljeća, no s obzirom na to da je bila ovisna o uvozu sirovina i izvozu gotovih 

proizvoda, s nazadovanjem dubrovačke trgovine postupno se gubi i iščezava u 17. stoljeću. U 

ostalim krajevima Hrvatske nije bilo značajnije manufakturne proizvodnje tekstila sve do druge 

polovice 18. stoljeća kada su razvoj manufaktura započeli podupirati car Karlo VI. i carica Marija 

Terezija davanjem niza olakšica za otvaranje novih poduzeća. Tako je 1751. godine u Zagrebu 

otvorena manufaktura sukna koja je, većinom, proizvodila sukno prosječne kvalitete za vojsku u 

Vojnoj   krajini,   a   kasnije   je,   zahvaljujući   povećanju   kapitala,   omogućen   dodatni   razvoj 

proizvodnje te je suknara počela proizvoditi i finiju robu za civilno stanovništvo te poslove 

bojadisanja. 

Najvažnije tekstilne manufakture u Hrvatskoj bile su u proizvodnji sirove svile za što je poticaj 

dala carica Marija Terezija, a koja je pozvala lombardijskoga svilara Solengija da uvede svilarsku 

proizvodnju u druge dijelove carstva. Tako se započelo s uzgojem svilca i 1767. godine u Požegi 

je otvorena manufaktura za odmatanje svile iz čahura, a zatim i u Osijeku, Varaždinu, Zagrebu i 

drugdje. Računa se da se oko 1841. godine, kada je svilarstvo imalo najveći opseg, uzgojem 

dudovog svilca bavilo oko trinaest tisuća domaćinstava. Postojale su tri faze proizvodnje: prva u 

seljačkoj kući gdje se uzgajao dudov svilac i dobivale svilene čahure, druga u filandama gdje su 

se gušile ličinke u primitivnim kotlovima, a potom se sa svilenih čahura odmatala nit sirove svile 

i   treća   u   filatoriju   gdje   se   sirova   svila   upreda   u   konac   i   predivo.   U   doba   najvećega   cvata 

proizvodnje svile bilo je 46 filanda. Karakteristika je manufaktura u Hrvatskoj, koje su se razvile 

i radile tijekom 18. i 19. stoljeća, da su, uz neke iznimke, proizvodile samo poluproizvode i 

sirovine koji su slani u daljnju preradu u razvijenije dijelove austrijskoga carstva. Nasuprot tomu