Ekonomska diplomatija i globalizacija

UVOD:

Diplomatija kao reč ima nekoliko značenja:
• sposobnost, znanje, veština i metoda komuniciranja, održavanja međunarodnih odnosa, pregovaranja, rešavanja konfliktnih situacija.
• vođenje državnih poslova na području vanjske politike putem službenih kontakata s drugim subjektima međunarodnih odnosa.
• celokupna državna struktura koja služi predstavljanju neke zemlje u svetu i pojedinim državama, kao i održavanje službenih odnosa s drugim zemljama i međunarodnim organizacijama. Tu državnu strukturu u prvom redu čine ministarstvo vanjskh poslova te diplomatsko-konzularna predstavništva
• profesija, karijera, struku predstavljanja države u međunarodnim odnosima kojom se bavi diplomat.
Globalizacija je proces kojim se u današnjem svetu postepeno ukidaju ograničenja protoka roba, usluga, ljudi i ideja među različitim državama i delovima sveta, odnosno ideologija koja za cilj ima njegovo opravdanje.
Globalizacija stvara jaz između bogatih i siromašnih tako što se velike i moćne privatne firme spajaju i šire, dok se mala poduzeća gube i nestaju u globaliziranju poslova koje rade.
Na isti taj način stvaraju se milioneri koje je teško kontrolisati jer zbog svog ulaganja kapitala žele još više, traže, kupuju, prodaju.
Uništavanje okoliša postojalo je kao i nepravedna raspodela i pre globalizacije, ali je globalizacija zaoštrila ove probleme pa danas postoji globalno zagđenje vazduha, uništavanje prirodnih lepota.
1 .POJAM EKONOMSKA DIPLOMATIJA
Diplomatija je takva aktivnost koja može da predstavlja značajan i efikasan element državne moći. Njena misija je da država ostvari svoje spoljnopolitičke ciljeve, nekada i uz upotrebu sile, propaganda ili prava.
Dugo vremena diplomatija je bila poznata i prepoznata kao “pregovaranje” ili kako je to cardinal Rišelj rekao “negociation continuelle” –kontinuirano pregovaranje.
Danas diplomatija predstavlja jednu od najvažnijih institucija međunarodnog poretka. Reč diplomatija potiče od grčke reči diploma, koja doslovno znači “dvostruko presavijen akt izdat od suverena”

U naučnim i stručnim radovima posvećenim diplomatiji nalazimo brojne pokušaje definisanja diplomatije. Diplomatija je posmatrana sa više aspekata i uglova. Svaka od tih definicija ima svoju teoretsku i praktičnu vrednost. Samo uvidom u raznolikost pristupa definisanja diplomatije može se spoznati njen autentičan smisao.
Ekonomsku diplomatiju nije moguće jednostavno definisati. Sam pojam „ekonomska diplomatija“ ima više funkcija i značenja.
Ekonomsku diplomatiju srećemo u bilateralnom i multilateralnom obliku. Takođe postoji razlika između državnog i nedržavnog oblika ekonomske diplomatije.
Njena sadržina neprestano izmiče okovima definicije, jer se na površini svakodnevne žive aktivnosti na lokalnom, regionalnom, nacionalnom i globalnom nivou uvek i iznova pojavljuju novi sadržaji i izazovi, nova ekonomska dešavanja koja traže nova teorijska objašnjenja i uopštavanja.
Sa teorijskog aspekta, ekonomska diplomatija se razlikuje od zemlje do zemlje. U većini slučajeva razvoj ekonomske diplomatije od nivoa prirodnog i društvenog razvoja zemlje, a sam privredni razvoj određuje mesto i ulogu države na globalnoj privrednoj sceni.