Finansiski rizici

UVOD

Svako poslovanje izlozeno je velikom broju razlicitih rizika do kojih dolazi zbog neocekivanih i iznenadnih dogadjaja.Rizik predstavlja opasnost,nesigurnost ostvarivanja ocekivanih rezultata poslovanja.To je stanje u kojem postoji mogucnost negativnog odstupanja od pozeljnog ishoda koji ocekujemo ili kome se nadamo.Najveci rizik je, naravno ,gubitak profita.Do njega dolazi kroz pojave kao sto su promena traznje od strane kupaca,konkurencija,povecanje troskova i lose upravljanje.Medjutim ,postoji i veliki broj i drugih rizika.Neki od njih se mogu pokriti osiguranjem,dok se drugi opet ne mogu osigurati.

Upravljanje rizicima podrazumeva najpre upoznavanje njihovog karaktera i sustine,zatim preduzimanje svih mogucih raspolozivih sredstava i mera za njihovo izbegavanje , zaustavljanje.Ukoliko je to nedovoljno i do njih mora da dodje onda treba odabrati najbolje,najefikasnije,najbezbolnije metode za njihovo resavanje i prevazilazenje.Poznato je iz prakse da postoje tri vrste rizika sa kojima se preduzetnici susrecu.Javljaju se rizici koji se u potpunosti ne mogu izbeci,ali se mogu minimizirati,odnosno svesti na najmanju mogucu meru,zatim postoje rizici koji se u poslovanju ne mogu izbeci,ni ublaziti,vec se preduzetnici moraju direktno sudariti sa njima,i na kraju,postoje odredjeni rizici koji se mogu sigurno i potpuno izbeci

U definiciji rizika izrazi: moguće varijante akcije (alternative) i moguće (nesigurno) ostvarenje, ukazuju na neizvesnost. O riziku se može govoriti samo u kontekstu jedne konkretne alternative. Rizik ne znači neki sigurno nastupajući negativan efekat, on je negativno procenjena posledica čije jeostvarenje neizvesno.
Rešavanje problema je moguće samo onda ako je problem definisan. Ovaj proces sadrži i odluku o tome da li treba odlučivati. Nakon toga treba definisati i alternative, kao i koje posledice treba uzeti u obzir. Odluke pre odlučivanja utiču na izbor u velikoj meri. U odlukama sa rizikom postoji veliki procenat neizvesnosti. Neophodno je poznavati verodostojnost podataka. Veliki problem predstavlja i tretiranje malih verovatnoća. Najkomplikovaniji slučaj predstavlja kada o verovatnoći nastanka situacije znamo samo da je veoma mala. Postoje i takvi slučajevi gde se verovatnoće na osnovu relativne učestalosti ne mogu proceniti jer nam ne stoje na raspolaganju podaci iz prošlosti, ili uopšte nema podataka pošto je reč o potpuno novoj tehnologiji. Ako nema podataka, postoji mogućnost modeliranja rizične situacije, radi crpljenja informacija. Modeli samo približno mogu obuhvatiti ljudske greške.  U analizi rizičnih situacija i odlučivanja u njima, treba računati sa problematikom labilnih principa vrednovanja kod donosilaca odluka, sa kojima se lako može manipulisati. Principi se mogu menjati u vremenu. Ponašanje ljudi je krajnje kontradiktorno. Nekad su osetljivi i racionalni, dok su drugi put u istoj situaciji donošenja odluke neodgovorni i iracionalni. Donosioci odluke na razne načine mogu imati monopol nad odlukama koje su rizične.  Vrednovanje kvaliteta odlučivanja u uslovima rizika mora da uzme u obzir način na koji se tretiraju neobične, nesvakidašnje situacije.

ANALIZA I UPRAVLJANJE RIZIKOM

Analiza rizika znači identifikaciju potencijalnih rizika, koji su predviđeni od strane jedinki ili društva, kao i procenu verovatnoće ostvarivanja bilo koje opasnosti i to pomoću podataka, statističkih analiza, sistematskog posmatranja, stručnog znanja ili intuicije.
U analizi rizika poznata su četiri pristupa: tehnički (kvantitativni) pristup, pristup analize odluka (i rizika)pristup političkih nauka, pristup društvenih nauka (percepcijski). Razlikuju se u tome što dajurazličit značaj pojedinim koracima u analizi rizika.
Po Renn-u najvažniji koraci kod analize rizika su sledeći: Definicija “korisnih” i onih posledica koje treba “zaobići”. Ovaj korak predstavlja subjektivan proces procene, koji se odnosi na ocenu posledica. Mogući problemi su npr.: velika koncentracija različitih tehnologija koja može da ima i pozitivne i negativne posledice, ili: da li primena nekih veštačkih đubriva ima prednosti kojima bi se mogle kompenzirati negativni efekti na okruženje. Izbor najznačajnijih faktora po analizu rizika. Pri obavljanju neke aktivnosti treba računati sa velikim brojem mogućih uticaja, zdravstvenih, ekoloških, ekonomskih, društvenih, eventualno političkih. Treba odrediti i predmet analize. Vrednovanje veličine opasnosti. Neophodno je kvantifikovati veličinu i jačinu opasnosti i to od tačke kada je opasnost izazvana pa do krajnjih uticaja. U ovome pomažu matematička pa i programska rešenja. Određivanje verovatnoće mogućih izlaza. U ovom koraku primenjuje se jedna od četiri poznate metode: prikupljanje statističkih podataka o ponašanju izvora rizika u prethodnom periodu, prikupljanje statističkih podataka o kvarovima pojedinih sistema (npr. tehnoloških), koji predstavljaju rizik; sintetizovanjem tih podatka moguće je proceniti opasnost kvara čitavog sistema ili podsistema, epidemiološka ispitivanja, koja znače takve oglede koji traže signifikantnu korelaciju između izvora opasnosti i sposobnosti da na odgovarajući način reaguju oni koji su u opasnosti, procena verovatnoće ostvarivanja, i to od strane stručnjaka, laika i donosilaca odluke. Znatan nedostatak ovih metoda jeste da sve one samo na osnovu stvarnih istorijskih podataka mogu generisati informacije. U stvarnosti, baš nepoznate, unapred nepredvidive opasnosti predstavljaju najveći problem.