UNIVERZITET U BANJA LUCI
FAKULTET SPORTA I FIZIČKOG VASPITANJA
FIZIČKA PRIPREMA U PRIPREMNOM PERIODU
DIPLOMSKI RAD
Student:
Mentor:
Saša Kobas
doc. dr Željko Sekulić
Banja Luka, 2019.
2
Sadržaj:
Str.
1. Uvod.................................................................................................3
2. Teorijski okvir rada..........................................................................5
2.1. Teorija pripremnog perioda u savremenom fudbalu................5
2.1.1. Opšte - pripremna faza.......................................................5
2.1.2. Specifično - pripremna faza...............................................6
2.2 Metod testiranja i baterija testova..............................................7
3. Predmet i cilj rada............................................................................9
4. Metod istraživanja….....................................................................10
4.1. Uzorak ispitanika…................................................................10
5. Sredstva, metode i opterećenja u pripremnom periodu..................11
5.1. Struktura pripremnog perioda..................................................11
5.2. Sadržaj pojedinačnih treninga u pripremnom periodu………12
6. Rezultati i diskusija........................................................................34
6.1. Analiza promene starta i startnog ubrzanja.............................34
6.2. Analiza promena mogućnosti ubrzanja...................................35
6.3. Analiza promena agilnosti......................................................36
6.4. Analiza promena izdržljivosti u brzini...................................37
6.5. Analiza promena aerobne izdržljivosti...................................38
6.6. Analiza promena anaerobne izdržljivosti...............................39
6.7. Analiza promena brzinske snage trupa...................................40
6.8. Analiza promena izdržljivosti u brzinskoj snazi trupa………41
6.9. Analiza promena eksplozivne snage nogu..............................42
6.10. Analiza promena fleksibilnosti..............................................43
7. Zaključak........................................................................................45
8. Literatura…....................................................................................46
4
sposobnosti biće prikazana uporednom analizom dva testiranja. Prvo testiranje je bilo
izvedeno na početku pripremnog perioda, a drugo, nakon njegovog završetka.
Sve činjenice koje će ovde biti iznete bazirane su na praktičnom primeru jedne
kadetske ekipe, odnosno dečaka uzrasta od 14 do 16 godina.
5
2. TEORIJSKI OKVIR
RADA
2.1. Teorija pripremnog perioda u savremenom fudbalu
Pripremni period se moţe smatrati kao mezociklus u makrostrukturi treninga
sastavljen od većeg broja mikrociklusa treninga. Osnovni cilj ovog perioda je
pripremiti fudbalere za visoke zahteve takmičenja.
Najveći broj zadataka u razvoju sportske forme fudbalera rešava se u pripremnom
periodu. Zadaci koje treba rešiti su:
razvoj opšte pripreme organizma igrača
razvoj specifičnih fizičkih sposobnosti
usvajanje i usavršavanje tehničko-taktičkih zahteva koji se postavljaju pred
fudbalere
priprema igrača na povećana psihološka opterećenja
Duţina ovog perioda je različita, ali ne kraća od 21 dan i ne duţa od 60 dana.
Optimalno trajanje pripremnog perioda u savremenom fudbalu je oko 4 nedelje ili oko
28-30 dana. Duţina trajanja zavisi od: individualnih i timskih morfoloških i
funkcionalnih karakteristika igrača, stepena utreniranosti fudbalera, karakteristike
prethodnih treninga, poloţaja u makrociklusu, trajanja takmičenja itd.
Obično se pripremni period deli na dve faze:
1. opštepripremnu
2. specifičnopripremnu
Opštepripremna faza
Osnovni zadatak treninga u ovoj fazi, sastoji se u stvaranju preduslova za što bolju
pripremljenost igrača, za kasniji razvoj onih sposobnosti i osobina koje su neophodne
za vrhunsko ispoljavanje na fudbalskom takmičenju.
Ova faza traje u proseku oko dve nedelje ili 14 dana a njeno trajanje u mnogome
zavisi od sportskog staţa i stepena majstorstva sportista sa kojima se radi. Naime, ako
se radi o fudbalerima početnicima ili o fudbalerima koji su manje kvalitetni i nisu
vrhunski igrači, onda trajanje ove faze treba biti nešto duţe. Ukoliko se radi o
vrhunskim igračima i fudbalerima koji su u trenaţnom procesu više godina, onda je
trajanje ove faze kraće a produţuje se trajanje specifično-pripremne faze. Razvoj
opšte pripreme i njenih pratećih činilaca je dominantan u ovoj fazi.
U pogledu izbora sredstava treninga neophodne su veţbe raznovrsnog uticaja, ali
po osobinama delovanja karakterističnim za fudbalsku igri. U vrhunskom fudbalu
specifično pripremne veţbe sve više potiskuju opšte pripremne, pa čak i u ovoj fazi
pripreme igrača.
Prednost u izboru metoda u ovoj etapi daje se onim metodima čiji su zahtevi
manje intenzivni, kako bi obezbedili neophodnu postepenost u narastanju opterećenja.
Koriste se metodi neprekidnog opterećenja, intervalni metod, kombinovani metod kao
7
Metode koje se primenjuju u ovoj etapi su metode obuke TE-TA elemenata i
metode treninga ili opterećenja, a glavna karakteristika ove faze u pripremi igrača za
vrhunska takmičenja je dominacija intenziteta, dok se obim opterećenja odrţava na
istom nivou ili se čak postepeno sniţava. Pri tome se ukupno opterećenje povećava.
Homogene trenaţne grupe se formiraju po drugom kriterijumu gde su igrači
podeljeni po mestu u timu (a ne kao u prvoj fazi pripremnog perioda, prema
dobijenim rezultatima aerobnih sposobnosti na početku pripremnog perioda).
Ukoliko sve prethodno sumiramo moţemo zaključiti da se na kondicionom planu
prvenstveno razvija anaerobna izdrţljivost i to njena laktatna komponenta, u praksi
nazvana i brzinska izdrţljivost. Na održanju brzine se radi kroz veţbe tehnike kretanja
bez lopte, kao i određenim veţbama TE-TA pripreme. Nastavlja se rad na održanju
osnovne brzine, ali i uz pojavu startne brzine. Snaga se i dalje razvija repeticijom i
izometrijom aktuelnih grupa mišića, dok sve veći značaj dobijaju vežbe za razvoj
eksplozivne snage i to pliometrijskom metodom mišića ekstenzora u zglobovima
nogu. Gipkost se razvija metodom statičkog istezanja.
Cilj TE-TA pripreme u ovoj fazi je da se usvoje odabrani elementi koji će se
primenjivati na sledećim utakmicama. Kroz takmičarski metod i metod igre ovi
elementi se usavršavaju u celini.
Kraj ove faze podudara se sa krajem celokupnog pripremnog perioda. Kraj
perioda je i početak takmičenja tako da se i način rada sa svim svojim specifičnostima
menja u skladu sa potrebama za takmičenjem.
Testiranje i baterija testova
Testiranje potiče od lat. naziva
testor, testari,
što znači posvedočiti, dokazati.
Testiranje je istraţivčka tehnika kojom se dolazi do veoma pouzdanih kinezioloških
informacija a instrument tehnike testiranja je test.
Test predstavlja niz logično povezanih zadataka sa čijim se rešavanjem, pod
određenim uslovima i na unapred utvrđen način, nastoji utvrditi postojanje, kvalitet i
kvantitet nekog fenomena.
Ukoliko se više međusobno povezanih testova odnosi na istu oblast, oni
sačinjavaju bateriju testova odnosno više međusobno povezanih testova istog prostora
testiranja (morfo-motor-psiho), sačinjavaju bateriju testova.
Za potrebe ovog rada, оd mnоgоbrојnih faktоra kојi prеdstavljaјu ukupan
mоtоrički status fudbalеra izabrani su оni kојi ćе naјrеalniје оslikati spеcifični
mоtоrički prоstоr nеоphоdan za ispоljavanjе еfikasnе tеhnikе i taktike fudbalskе igrе,
pa su na taj način odabrani testovi koji će nam dati uvid u taj motorički prostor.
