Odlomak

Uvod

Zloupotreba prava predstavlja vršenje ovlašćenja u granicama subjektivnog prava postavljenih zakonom, a protivno cilju prava. Takođe postoji ako je vršenje prava nenormalno ili neopravdano koje ima za posledicu prouzrokovanje štete drugome. Treba nevesti da se zloupotreba prava razlikuje od protivzakonitog vršenja prava. U našem građanskom pravu, zabranjena je zloupotreba stvarnih i obligacionih prava.

Najvažnije pitanje u vezi sa zabranom zloupotrebe prava jeste utvrđivanje kriterijuma. Tako se razlikuju dva shvatanja o kriterijumu: subjektivno i objektivno. Subjektivno postoji kada je lice vršilo svoje pravo s namerom da drugome prouzrokuje štetu. Subjektivno shvatanje zloupotrebe prava formulisano je od strane nekih francuskih autora kao sto su Riper, braća Mazo i dr.

Objektivno svatanje postoji kada se pravo vrši protivno cilju zbog koga je ustanovljeno. Za ovo shvatanje zloupotrebe prava zalagali su se Ženi, Salej, Žoseran i dr. Principi zabrane zloupotrebe prava svode se na sledeće:

  1. fraudolozno vršenje prava,
  2. privid prava i
  3. načelo savesnosti i poštenja.

Ovde ćemo obratiti pažnju na fraudolozno vršenje prava.

 
Fraudolozni pravni poslovi

Fraudolozno vršenje prava jeste princip kojim se postiže onemogućavanje da nastupe pravne posledice koje se nisu mogle predvideti prilikom donošenja pravnih normi. Ovaj princip sprečava nastupanje šokantnih posledica na koje zakonodavac nije mogo da računa. Potiče od latinske reči fraus legis sto znači izigravanje zakona. Fraudolozno vršenje prava postoji kada jedno lice fiducijarno prenese na drugoga pravo svojine, kako bi izigrao propis o zemljišnom maksimumu. Isto tako, lice može fraudoloznim ponašanjem da ošteti treća lica i ovo se naziva fiktivni pravni posao.

Sankcionisanjem izigravanja zakona zakonodavac nastoji da stranke onemogući u sprovođenju njihovog fraudoloznog plana i postizanju nameravane koristi. Međutim, s obzirom na to da stranke, bar formalno, postupaju po slovu zakona, pitanje je koje pravne radnje i pravni poslovi koje su one preduzele treba da budu pogođeni sankcijom i u čemu ta sankcija treba da se sastoji? Sankcija za izigravanje zakona je različita u zavisnosti od toga o kom se vidu izigravanja radi – posrednomilineposrednom.
1) Sankcionisanje neposrednog izigravanja zakona
Kod ovog vida izigravanja zakona sankcija se sastoji u tome što fraudolozna promena neće biti uzeta u obzir i što će sud primeniti redovno merodavno pravo. Na primer, ako je neko lice steklo državljanstvo ili prebivalište u inostranstvu s ciljem izigravanja domaćih propisa, sud će na raspravljanje odnosa primeniti pravo države ranijeg prebivališta ili državljanstva, kao da nikakve promene nije bilo.
2) Sankcionisanje posrednog izigravanja zakona
Kod ovog vida izigravanja zakona, sankcija se sastoji u uskraćivanju priznanja stranoj odluci na koju se pred domaćim sudom poziva lice koje je pribeglo izigravanju.

 

Elementi fraudolznog vršenja prava ( izigravanja zakona )

Izigravanje zakona (fraus legis) se sastoji iz tri elemenata: materijalnog, moralnog i zakonskog

1. Materijalni element

Pod materijalnim elementom podrazumeva se pravno dozvoljena, stvarna i voljna promena činjenica od kojih zavisi merodavno pravo. Promena činjenica je pravno dozvoljena i stvarna. Stranka, odnosno najčešće jedna od njih, preduzimaju pravnu radnju ili pravni posao koji je pravno dopušten, zakonit. Kod izigravanja zakona nikada se ne radi o protivpravnom ili fiktivnim radnjama ili poslovima ( recimo, falsikfikovanju isprave ili simulaciji pravnog posla), već je promena činjenica uvek pravno perfektna.

Promena činjenica je voljna. Sama promena činjenica rezultat je voljne aktivnosti stranaka, odnosno njihovih pravnih poslova ili pravnih radnji.. Izigravanje zakona može da se pojavi samo ako je prihvaćena ograničena autonomija.
2. Moralni element
Sama promena činjenica i zamena merodavnog prava nije dovoljna za postojanje izigravanja zakona. Neophodno je da su stranke tu promenu izvršile sa namerom izigravanja, odnosno da su je izvršile jedino s ciljem izbegavanja primene redovnog merodavnog prava.
Namera izigravanja je važna jer predstavlja kriterijum za razlikovanje redovne delatnosti stranaka od njihovog fraudoloznog delovanja – na osnovu nje se utvrđuje da li je primena drugog merodavnog prava prosta posledica promene činjenica ili je upravo cilj te promene.
3. Zakonski element
Ovaj element izigravanja zakona govori o tome koje su norme predmet zaobilaženja : s jedne strane da li su to uvek norme domaćeg prava ili predmet mogu biti i norme stranog prava ; s druge strane, da li su uvek u pitanju norme imperativnog karaktera ili to mogu biti i norme dispozitivnog karaktera.

Pored slučajeva izigravanja domaćeg prava, pred sudom se mogu pojavitii slučajevi u kojima su stranke izigrale odredbe nekog stranog prava. Naime, stranke mogu pokušati da promenom relevantnog inostranog elementa nametnu primenu prava druge države, a ne one čije bi pravo po redovnom toku stvari bilo merodavno. Po pravilu, domaći sudija će reagovati samo ako su stranke svojim manevrom izbegle primenu domaćeg prava, dok o izigravanju normi stranog prava neće voditi računa. To je tradicionalni i najšire prihvaćen koncept ustanove fraus legis. Pravilo je da su predmet izigravanja zakona imperativne norme, koje nalažu obavezu određenog ponašanja, bez mogućnosti stranaka da svojium sporazumom bilo šta promene.

Izigravanje zakona ispoljava se na dva osnovna načina: u prvom, odluku koju stranke očekuju donosi domaći sud ili drugi nadležni organ primenjujući domaću kolizionu normu; u drugom, odluku koju su stranke želele donosi strani sud, pa stranke, pošto nameravaju da odluku upotrebe u domaćoj državi, traže njeno priznanje ili izvršenje.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Pravo

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese