Fraudolozni pravni poslovi
Uvod
Zloupotreba prava predstavlja vršenje ovlašćenja u granicama
subjektivnog prava postavljenih zakonom, a protivno cilju prava.
Takođe postoji ako je vršenje prava nenormalno ili neopravdano koje
ima za posledicu prouzrokovanje štete drugome. Treba nevesti da se
zloupotreba prava razlikuje od protivzakonitog vršenja prava.
U našem građanskom pravu, zabranjena je zloupotreba stvarnih
i obligacionih prava.
Najvažnije pitanje u vezi sa zabranom zloupotrebe prava jeste
utvrđivanje kriterijuma. Tako se razlikuju dva shvatanja o
kriterijumu: subjektivno i objektivno.
Subjektivno postoji kada je lice vršilo svoje pravo s namerom da
drugome prouzrokuje štetu. Subjektivno shvatanje zloupotrebe prava
formulisano je od strane nekih francuskih autora kao sto su Riper,
braća Mazo i dr.
Objektivno svatanje postoji kada se pravo vrši protivno cilju
zbog koga je ustanovljeno. Za ovo shvatanje zloupotrebe prava
zalagali su se Ženi, Salej, Žoseran i dr.
Principi zabrane zloupotrebe prava svode se na sledeće:
1. fraudolozno vršenje prava,
1
2. privid prava i
3. načelo savesnosti i poštenja.
1
Ovde ćemo obratiti pažnju na fraudolozno vršenje prava.
Fraudolozni pravni poslovi
Fraudolozno vršenje prava jeste princip kojim se postiže
onemogućavanje da nastupe pravne posledice koje se nisu mogle
predvideti prilikom donošenja pravnih normi. Ovaj princip sprečava
nastupanje šokantnih posledica na koje zakonodavac nije mogo da
računa. Potiče od latinske reči fraus legis sto znači izigravanje
zakona.
Fraudolozno vršenje prava postoji kada jedno lice fiducijarno
prenese na drugoga pravo svojine, kako bi izigrao propis o
zemljišnom maksimumu. Isto tako, lice može fraudoloznim
ponašanjem da ošteti treća lica i ovo se naziva fiktivni pravni posao.
Elementi fraudolznog vršenja prava ( izigravanja
zakona
)
Izigravanje zakona (fraus legis) se sastoji iz tri elemenata:
materijalnog, moralnog i zakonskog
1
Radmila Kovačević-Kuštrimović, Uvod u gradjansko pravo, 2008, Niš, str. 357
2
