Napomena: Neke opcije za prijavu su dostupne samo nakon kupovine dokumenta.
1. Увод
Арапска Република Египат је држава у североисточној Африци. Део
египатске територије, Синајско полуострво, налази се на подручју Азије. Египат покрива површину од око 1.001.450 km². На западу се граничи са Либијом, на југу са Суданом, на северу са Средоземним морем, а на истоку са Израелом и Газом. Некада се у српском језику Египат називао Мисир и тај назив се задржао у старијим књигама и поезији.
Процена броја становика Египта за јул 2009. је 83 082 869
16. држава по броју становника у свету, а трећа у Африци (после Нигерије и Етиопије). Главни град је Каиро са 17,8 милиона становника у ширем подручју.
Египат је познат по својој античкој цивилизацији и по неким
познатијим светским споменицима. Близу Каира налазе се Сфинга и Велике пирамиде. У околини града Луксора, у централном Египту, налази се велики број античких археолошких налазишта као што су храм у Карнаку и Долина краљева. Данас је Египат важан политички и културни центар Блиског истока.
Географски положај Египта изузетно је повољан. Синајско
полуострво представља копнени мост који повезује Египат са Азијом. Средоземним морем повезан је са Европом, док Суецки канал представља важно чвориште трговачких путева између континената.
На северу је Средоземно море, на истоку Газа, Израел и Црвено
море, на југу Судан, а на западу Либија. Простирање правцем север-југ износи 1.105 km, а исток-запад 1.129 km. Површина Египта износи 997.739 km² (без спорне области Халаиб, површине 20.580 km²). Мање од десетине од укупне територије Египта је насељено и култивисано. Територија обухвата долину и делту Нила, као и Суецки канал који повезује Средоземље са Суецким заливом, рукавцем Црвеног мора. По регионалној подели, Египат се дели на Горњи и Доњи Египат.
Горњи Египат обухвата долину Нила од јужне египатске границе
па до близу Каира. Захваљујући вештачком наводњавању у том дугом појасу преовладава узгајање памука и шећерне трске. Памук је заузео простране површине у облику монокултуре. У Горњем Египту знатне се површине засавају јечмом и просом, а добро успевају и друге житарице (кукуруз, пшеница, пиринач). Уз куће расту и урмине палме. Уз рубове
2
На крајњем југу дуж границе са Суданом налази се Нубијска
пустиња, огромна територија каменитих површина и песковитих дина. Синајско полуострво обухвата песковите пустиње на северу и огромне планинске венце на југу са врховима који се издижу и до 2.100 m изнад Црвеног мора. Планина Катарина (Џабал Катрина, 2.637 m) је највиша планина у Египту. Налази се на Синајском полуострву као и планина Синај (Џабал Муса) где је према хебрејској Библији Мојсије примио десет Божјих заповести.
Река Нил улази у Египат из Судана и тече северно према
Средоземном мору. Својом целом дужином од јужне границе до Каира Нил подсећа на дуги ходник, јер се изнад његове долине издижу високе стене.
У Египту постоји и много језера. Језеро Насер, огромни резервоар
близу Асуана, простире се од суданске границе. Низ плитких и сланих језера смештени су на крајевима делте према мору. Друго веће језеро је Биркат Кварун које
се налази у
унутрашњости, тј. у
пустињи северно од
града Фајум.
4
Слика 2. Бела пустиња код
оазе Фарафра
2.2. Клима
Египат се налази у суптропском подручју. Климу одликују врућа и
сува лета и топле зиме, тј. топли периоди од маја до септембра и хладни од новембра до марта. Највише температуре у оба периода условљене су северним ветровима. У обалним подручјима просечне температуре крећу се од максималне 37°C до минималне 14°C. Велика температурна варирања најчешћа су појава у пустињама од максималне дневне 46°C до минималних 6°C током ноћи. Током зимског периода температуре током ноћи падају и до 0°C. Подручја са највећом влажношћу налазе се дуж средоземне обале, а просечна количина падавина износи 200 mm годишње, док је просечна количина падавина у Каиру само 26 mm годишње, а у пустињским областима киша пада једном у неколико година. Количина падавина опада идући ка југу, док температура расте.
Камсин (сув и топао пустињски олујни ветар) јавља се у априлу и
мају, а достиже брзину и до 150 km/h.
2.3. Хидрографија
Нил је друга река по дужинина на свету, дуга 6.650 km.[9] Њен ток
кроз Египат је дуг око 1.550 km, а површина делте Нила је 24.000 km².
Нил улази у Египат код Вади Халфе на његовој јужној граници.
Тече кроз пустињу 1,5-2 km широком долином до Асуана. Од Асуана, пошто пређе своју последњу катаракту, Нил тече кроз долину која се шири од 5-20 km и протеже до Каира неких 700 km. Даљих 300 km до
5
Вегетација Египта ограничена је на делту, долину Нила и
пустињске оазе. Највише распрострањена је кокосова палма. Од осталих врста дрвећа овде се налазе акација, тамарис, кароб. Дрвеће које је донето са других континената су чемпрес, еукалиптус, мимоза као и разне врсте воћки. Алувијално тло Египта, нарочито у делти, погодно је за гајење различитих биљака и култура, укључујући грожђе, разне врсте поврћа, цвећа попут лотоса, јасмина и руже. У пустињским пределима најчешће расте шибље и трава за стоку. Папирус, некада заступљен дуж Нила, сада се може наћи на самом југу Египта. Због пустињске климе, Египат има неколико домаћих дивљих животиња. Газеле у пустињи, као и лисице, хијене, шакали, дивље свиње насељавају различита подручја, углавном делту и планине дуж Црвеног мора. Од рептила живи неколико врста отровних змија. Крокодили, настањени некад у Доњем Египту, данас углавном живе на подручју Горњег Египта. Од птица живи фламинго, орлови, лешинари, пеликани и још преко 493 познатих врста. Ту живе и многи инсекти, а шкорпиони живе у пустињским пределима. У језерима и у Нилу живи око 70 врста рибе.
3. Природне одлике и ресурси
Египат се налази у суптропском појасу, обухвата источни део
Сахаре, са низијама западно од Нила и планинским узвишењима на истоку, у приморју Црвеног мора. Лети влада велика врућина, која расте како се иде према југу, где практично и нема падавина. Оне су ретке већ у делти, где износе око 50 mm годишње. Долина Нила, корисне ширине 3
