Mreža naselja opštine Majdanpek
УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
ГЕОГРАФСКИ ФАКУЛТЕТ
СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ПРЕДМЕТА
УРБАНА И РУРАЛНА ГЕОГРАФИЈА
МРЕЖА НАСЕЉА ОПШТИНЕ МАЈДАНПЕК
Професор:
Студент:
Драгица Гатарић
Милица Стефановић 71/2021
Садржај
ЛОКАЛНИ ПОЛОЖАЈ...................................................................................................................5
Изотелни положај.......................................................................................................................9
СОЦИОЕКОНМСКА ТРАНСФОРМАЦИЈА У МРЕЖИ НАСЕЉА.................................................16
2
Малом Кршу- Гавран 920m. Мајданпек се налази на 350m надморске висине, а Доњи
Милановац на 75m надморске висине.
Према педолошкој карти Борског округа, на територији Општине
најзаступљенија су смеђе кисела земљишта (дубока и средње дубока земљишта,
повољног механичког састава), а дуж тока Поречке реке псеудоглеји и алувијална
земљишта.
У Општини делују и фактори деградације земљишта, и то како природни
(ерозија), тако и антропогени (физичка деградација земљишта рударством, загађење
прашином са површинских копова, заузимање пољопривредног земљишта урбаним
развојем, као и самим бављењем пољопривредом путем нестручне и
неконтролисане примене вештачких ђубрива).
Захваљујући географском положају, близини водотока Дунава и постојање
наведених планинских масива ово подручје има разнолике климатске
карактеристике. Углавном прилично јасно се издвајају климатске карактеристике у
брдско-планинском пределу и равничарском подручју дуж водотока Дунава и
Поречке реке. Долински реон, око Дунава је подручје са највећим бројем сунчаних
дана у Србији, тако да је евидентирана мала количина атмосферских падавина. Ово
подручје карактеришу краћи зимски периоди и чести северозападни ветрови.
Планински рејон карактерише већа количина падавина, дуге и оштре зиме, са
северозападним ветром и високим сснежним попкривачем, кратка лета са знатно
високом средње месечном температуром ваздуха.
Подручје Општине је релативно богато водним потенцијалом. Главни токови
хидрографске мреже су:
-Дунав, који протиче северном границом општине у дужини од 54km. На подручју
општине је и део Ђердапског језера, површине од 3.021ha , изграђеног за потребе
хидроелектране, са просечном брзином кретања воде од 2,5km/h. Језеро је угрожено
бројним притокама бујичиног карактера и органским материјама.
-Поречка река са својим бројним притокама. Поречка река настаје од реке Црнајке,
која извире на обронцима Дели Јована и Шашке реке, која извире испод виса
Капетанске ливаде. Ова речна мрежа је врло развијена и чини је 320 притока (48
директних притока и 272 индиректне притоке).
-Подручју Општине припада и горњи део слива реке Пек (горњи ток Великог Пека Са
Малим Пеком). Изворишни део реке Пек је Божина река која извире испод Крша
Стремник.
4
ЛОКАЛНИ ПОЛОЖАЈ
Територију општине Мајданпек чине 2 градска насеља (Мајданпек и Доњи
Милановац) и 12 сеоских насеља (Бољетин, Влаоле, Дебели Луг, Доњи Милановац,
Голубиње, Јасиково, Клокочевац, Лесково, Мајданпек, Мироч, Мосна, Рудна Глава,
Тополница и Црнајка).
1.
Бољетин
је насеље разбијеног типа. Површина атара износи 7.541 хектара.
Повезује три засеока Бољетинско брдо, Кошобрдо и Лепена). Индекс демографског
старења креће се у распону од 0,2 до 0,8. Има четворогодишњу ОШ, дом културе,
здравствену амбуланту. Економску егзистенцију мештани остварују у Мајданпеку и
Мосни.
2.
Влаоле
је сеоско насеље разбијеног типа, у долини Божине реке, на западним
падинама Малог Крша. Површина атара износи 4.329 хектара. žДели се на осам
физиономских делова (Бугарска, Бучанска, Меје, Лунгулуј, Лупа, Погаре, Врац,
Корњет). Основано је после другог српског устанка, када су се населиле породице из
Црне Реке. Индекс демографског старења креће се у распону од 0,4 до 1. Има
осморазредну ОШ, дом културе, споменике борцима погинулим у првом и другом
светском рату, здравствену и ветеринарску амбуланту.
3.
Дебели Луг
је приградско насеље збијеног типа, на долинским странама у
ерозивном проширењу Чекићског поља, недалеко од ушћа Малог у Велики Пек, с обе
стране савременог пута Мајданпек- Бор, поред железничке пруге Кучево-Бор, 8km од
Мајданпека. Површина атара износи 7.695ha. У атару се налази флотацијско
јаловиште и језеро Ваља Фундата изграђено 1960. године за потребе рудника. Статус
самосталног насеља добија 1946.године. Индекс демографског старења креће се у
распону од 0,2 до 0,8
4.
Доњи Милановац
је градскко насеље по правном критеријуму, у Ђердапској
клисури, на десној обали Дунава код ушћа Папреничког потока, 27km североисточно
од Мајданпека. Површина насеобинске територије износи 4.118ha. Од постанка
неколико пута мења локацију. Првобитно насеље Бања које је на старим аустријским
картама обележено именом Стари Пореч, налазило се на ушћу Варошког потока.
Након тога, 1690. године становништво је пред Турцима прешло Дунавски рукавац и
населило острво Пореч, по коме је насеље добило име. Године 1832 декретом кнеза
Милоша Обреновића насеље је премештено на ушће Златице у Дунав, када добија
ново име Милановац, по имену Милан- старији син кнеза Милоша. Тада је по
наредби кнеза Милоша направљен регулациони план као полазиште планског
развоја вароши. Садашњи назив добија 1859. године. Током изградње ХЕ ,,Ђердап“ и
стварања Ђердапског језера 1971. године насеље је остало под водом. Нови град
5
канала од 529m. Подељен је на пет физиономских делова (Маре, Краку ћеиш,
Визурињ, Главица и Инарија).
10.
Мосна
је сеоско насеље разбијеног типа, 9km јужно од ушћа Поречке реке у
Дунав, у висинском појацу 80-420km југоисточно од Мајданпека. Површина атара
износи 3.799ha. Првобитно насеље је потопљено 1968. године када је премештено
2km узводно , због изградње ХЕ ,,Ђердап 1“. Обједињује осам физиономских делова
(Корњет, Мосна, Селиште, Корматура, Приод, Думбрава, Бауца и Папреница) и
викенд насеље Обљага Маре.
11.
Рудна Глава
је сеоско насеље разбијеног типа, на долинским странама Шашке
реке и југоисточним падинама Лишковца, 24km југоисточно од Мајданпека. Назив
добија по специфичним облицима купастог рељефа. Површина атара износи
11.556ha. Повезује два засеока Крш и Близну. На речици Прерасз, 3km узводно од
ушћа у Шашку реку, налази се једна од шест прерасти у нашој земљи. Културно-
историјским значајем се истиче археолошко налазиште (раноенеолитски рудокоп,
најстрији рудник бакра у централној Европи, чија експлоатација датира још од 4.
миленијума пре нове ере), које је 1981. године проглашено културним добром.
12.
Тополница
је сеоско насеље разбијеног типа, код ушћа Тополнице у Поречку
реку, на источним обронцима Великог Гребена и североисточно падинама
Лишковца, 38 km југоисточно од Мајданпека. Површина атара износи 5.744ha.
Обухвата 17 физиономских делова (Галбина, Вујење,Вркање, Краку количан, Ваља
Маре, Косовица, Појењ, Тополница, Краку пушкат, Краку алат, Стрњак, Трнавић,
Бељан, Истрбиње, Јужни део села, Северни део села и Ново насеље)
13.
Црнајка
је сеоско насеље разбијеног типа, на долинским странама златокосне
Црнајке и североисточно падинама Дели Јована, 28km југоисточно од Мајданпека.
Површина атара износи 5.151ha. Повезује 10 физиономских целина (Гол, Бондок,
Лева река, Село врба, Перу, Паљевац, Радовица, Шашка, Дурач, Љубово).
Карта 1: Карта свих насеља на територији општине Мајданпек
7