Globalna potrošačka kultura
Универзитет у Крагујевцу
Економски факултет
Семинарски рад
Предмет:
Интеркултурални маркетинг
Тема:
Глобална потрошачка култура
Ментор: Студенти:
Проф. Др. Срђан Шапић Марија Милутиновић М2020/80
Ђорђе Стојановић М20200/81
Крагујевац, јануар, 2021. године
Саджај
Потрошачко друштво и потрошачи
Теорија културне глобализације
Последице понашања глобалне потрошачке културе и локалне потрошачке културе
Глобално тржиште и глобални потрошачи
...............................................................................................5
Оријентација на глобалну потрошњу
Позиционирање глобалне потрошачке културе
........................................................................................9
Однос генерација према глобалној потрошачкој култури: резултати истраживања
Позиционирање бренда помоћу промоције кроз три врсте потрошачке културе

2
Потрошачка култура
Потрошачка култура, у својој суштини, јесте култура у којој људи активно користе, уче и
његују потрошњу више него друге облике понашања у друштву. У потрошачкој култури,
потрошња и конзумација постају главни културни обрасци те имају највећу друштвену
вредност. То нису само значења која производи произвођач робе или оглашивач услуга,
већ се сва значења комбинују и не могу се међусобно искључити.
Потрошачка култура је доминантан, јединствен и специфичан модел друштвене климе
која се развила на Западу. Потрошачку културу карактерише друштвено уређење у којем
се друштвени, симболични и материјални ресурси посредују кроз животну културу,
друштвене односе и тржиште. (Слатер, 1997: 7-24)
Потрошачко друштво и потрошачи
Потрошачко друштво је сложена друштвена структура у чијем је настанку и развоју
најзаслужнију улогу имао технолошки напредак у индустрији, економији и друштвеним
концептима. Потрошачким друштвом владају високи стандарди те релативно висока
куповна моћ. Кључ такве економске стратегије јесте потрошач који је научен куповати не
из потребе, већ због жеље. (Станић, 2013: 9). Неизоставно, део потрошачког друштва је
масовна потрошња.
Технолошке промене у производњи и организацији рада омогућиле широку доступност
разноликих производа за потрошњу, док је кључни услов за организовање потрошачког
друштва било стварање потрошача за велике количине масовно произведених и јефтиних
роба. У раној фази развоја индустрије оглашавања, оглашавање почиње служити као
информативно средство за представљање нових производа, потрошаче се учило о
3
производима, њиховим функцијама те су се наглашавали разлози из којих су баш ти
производи потребни управо потрошачима. (Бурић, 2010: 51-52)
Захваљујући технолошким достигнућима попут интернета и друштвених мрежа,
потрошња се ослобађа свих баријера. У данашње време потрошачима су производи
доступни у сваком тренутку, што преко друштвених мрежа и апликација на паметним
телефонима, што на интернетским страницама и огласима који их окружују.
Теорија културне глобализације
Они који се залажу за асимилацију даље сугеришу да то треба наставити са ширењем
тржишних економија, све софистициранијом технологијом и ширењем мултинационалних
корпорација довели су до стандардизованих слика бренда, масовног оглашавања и продаја
снова о богатству, личном успеху и еротичном задовољство путем оглашавања и културне
индустрије Холливоод “(Холтон 2000, стр. 142).
Упркос снагама глобализма, локална култура остаје централни утицај на понашање
потрошача и индивидуални идентитет. Многи потрошачи више воле локалну потрошњу
јер се лакше идентификују са локалним стиловима живота, вредности, ставова и
понашања (Цране 2002).
Хибридизација или глокализација, тиче се жеље да се прихвате елементи глобалне
културе и да се интегришу у локалну културу.
Последице понашања глобалне потрошачке културе и локалне
потрошачке културе
Проучавање последица понашања глобалне потрошачке културе и локалне глобалне
културе има један од најактивнијих истраживачких домена у међународном маркетингу.
Иако истраживања не тестирају директно ефекте глобалне потрошачке културе (гпк) и

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti