Inflacioni mehanizam i ekonomski rast

Uvod

Upotreba reči „inflacija“ u ekonomiji je novijeg datuma. Izraz „inflacija“ potiče od latinske reči INFLATIO što u prevodu znači naduvavanje. Za vreme Građanskog rata (1861-1865), u SAD pojavio se izraz „inflacija“ kada je Vlada u cilju finansiranja rata preterano izdavala nekonvertibilne novčanice – GREENBACKS.

U monetarnoj literaturi i enciklopedijama može se naći da je reč inflacija prvi put štampana u delu „Velika papirna obmana ili približavanje finansijske eksplozije“ Aleksandra Demlera 1964.godine u kojoj se usled Građanskog rata u Americi predviđala finansijska katastrofa kada je nastalo naduvavanje novčanog prometa, što je za posledicu imalo veliki porast cena.

Inflacione pojave su bile često vezane za pojave velikih ratova, jer u tim situacijama dolazi do nestašice roba i snažnog rasta cena, a sve to usled preterane emisije novca za finansiranje ratova.

„Jedan nepoznati pisac sa američkog juga opisao je inflaciju za vrema Građanskog rata u Americi, u periodu od 1861. do 1865.godine, na način koji se često citira u anglo-američkoj literaturi:“Nekada smo odlazili u dućan sa novcem u džepu, a vraćali se sa korpom punom namirnica. Sada odlazimo sa korpom punom novca, a vraćamo se sa namirnicama koje mogu da stanu u džep. Svega je nestalo – sem novca. Cene su haotične, a privreda je dezorganizovana. Ručak koji je obično stajao koliko i ulaznice za operu, sada košta dvadeset puta više. Posao često stagnira, jer niko ne zna koliko da naplati. Posledica je da svako naginje nagomilavanju „stvari“ i gleda da se otarasi „rđavog“ papirnog novca koji istiskuje „dobar“ metalni novac iz cirkulacije. Rezultat: delimičan prelaz na trampu sa svim njenim nezgodama.“

Inflacija je naročito izražena u XX veku, a naročito za vreme i posle Prvog svetskog rata kada mnoge zemlje prelaze na papirnu valutu. Iz tog razloga dolazimo do zaključka da je osnov za inflaciju napuštanje zlatnog novca. Mada je inflacija karakteristična za za zemlje u ratu ona se javlja i u doba priprema za rat i posle ratova i to na obe strane: i u zemljama pobednika i u zemljama poraženih.

Tokovi modernih inflacija su daleko složeniji, a uzroci dublji i raznovrsniji. Sami izučavaoci inflacije daju svoje definicije svaki za sebe. Jedna od najstarijih definicija koje se pominju glasi: suviše novca juri premalo roba. Najrasprostranjenije definicije inflacije su one koje ističu da ona predstavlja stalni rast opšteg nivoa cena. Povećanje cena može, u principu nastati usled povećanja efikasnosti novca ili usled smanjenja ponude roba. Povećanje opticaja novca je najčešći uzrok inflacije u sistemu papirnog važenja. Tu je uzročnik sama država koja u cilju pokrivanja svojih rashoda izdaje papirni novac i zadužuje se kod Centralne banke. Povećanom količinom novca država kupuje razne proizvode i usluge na tržištu i time dvostruko negativno deluje:
– povećava opticaj i
– smanjuje robne fondove.

Prema nemačkom istraživaču inflacije iz 1923.godine Kurtu Singeru, inflacija se manifestuje u znatnom povećanju nivoa cena, koji nastaje usled naglog povećanja novčane mase što je praćeno povećanjem bankarskih kredita. Naš ekonomski stručnjak M. Vučković nasuprot tome tvrdi da inflacija može nastati i bez povećanja novčanog volumena. „Ako paralelno sa povećanjem novčane mase raste i proizvodnja i količina roba na tržištu, onda nema mesta zaključku da će nastupiti inflacija.“