Inovacije

1.    UVOD

Možemo reći da ne postoji precizna definicija inovacija i inovativnosti. Inovaciju možemo definisati kao skup aktivnosti koje preduzeće preduzima, koje predstavljaju izvor za nove proizvode ili proizvodne procese. Razvoj preduzeća se uglavnom vezuje za postojanje inovacija. Inovacija je komercijalizacija nove ideje odnosno njeno prevođenje u konkretan proizvod, proces ili uslugu.
Savremeno poslovno okruženje karakteriše visoka turbulentnost, neizvesnost i rizik i da bi preduzeće opstalo u takvom okruženje neophodno je da neprestano ulažu u istraživanje i razvoj i inovativne aktivnosti. Preduzeća nastoje da kombinuju svoje postojeće resurse i sposobnosti i da ih iskoriste na novi, najbolji mogući način. Iz tih njihovih aktivnosti upravo proizilazi inovativnost i rađaju se inovativne organizacije. Inovacije su nešto što se vezuje za pojam preduzetnika koji nastoji da uvek uočava promene, reaguje na njih i prihvata visok nivo rizika, i koristi to kao mogućnost u svom poslovanju. Ali i pored toga, velike kompanije su upravo te koje imaju mogućnost i neophodna finansijska sredstva da sprovode inovacije.
To je proces, kojim je kao i svakim drugim procesom neophodno upravljati na pravi način. Tu dolazi do izražaja uloza menadžera na svim nivoima i njihovih sposobnosti da naprave balans i optimizaciju između svih inovativnih aktivnosti u preduzeću. „Sve teče, sve se menja, samo su promene konstantne“, je metafora koja u potpunosti oslikava savremene uslove poslovanja. U prethodnim vremenima, poslovne strategije su bile definisane I implementirane najčešće na reaktivan način u odnosu na procese u okruženju, ali i unutar samih organizacija. Danas većina organizacija deluje proaktivno, odnosno uočava moguće događaje pre njihovog nastajanja i reaguju na njih. Prilagođavanje brojnim i raznovrsnim promenama, rast konkurentnosti i stalno poboljšanje performansi, predstavljaju osnovni uslov za opstanak i uspeh savremenih preduzeća.
U ovom radu će se govoriti o tome kako organizacije realizuju svoje inovacije, kako njima upravljaju i koje strategije pri tome koriste.

2.    Inovacija kao konkurentska prednost

Početak razvoja teorije inovacija pre svega, vezujemo za ime J. Schumpetera, koji je tokom prve polovine prošlog veka inovacije označio kao osnovni faktor za postizanje tehnološkog i ekonomskog razvoja. On je najčešće mislio na zamenu stare tehnologije sa novom tehnologijom, što je i opisao kao kreativnu destrukciju.

Takođe, većina autora smatra da su inovacije pre svega povezane sa tehnologijom i da se one najviše realizuju na tom polju tj. mi danas možemo da govorimo o tehnološkim inovacijama. Nova tehnologija, kao rezultat inovacije, ima za posledicu pojavu novih privrednih grana i firmi. Tehnološke promene igraju veoma važnu ulogu u konkurentskoj dinamici. Promene koje one donose mogu da imaju nekoliko ishoda:

• Donose sa sobom nove proizvode i procese;
• Menjaju vrednost lanca i vrednost konstalacije firme;
• Menjaju i prirodu rivaliteta između firmi. [ ]

U dvadesetprvom veku tehnologija je osnovni izvor konkurentskih prednosti. Tehnološke inovacije predstavljaju prvu primenu nauke i tehnologije u novom smeru sa komercijalnom upotrebom. Jedan od glavnih pokretača ekonomskog rasta je svakako difuzija ili širenje inovacija kroz ekonomski sistem. Radi se o veoma složenom procesu u kome su pored tržišta prisutni brojni netržišni elementi, kao što su sistemi podrške R&D, saradnje između firmi i slično. Veoma je bitno na pravi način razumeti odvijanje inovacionog procesa. Dugo vremena je bila zastupljena politika da se inovacioni proces odvija po linearnom modelu, gde ključnu ulogu ima ulaganje u istraživanje i razvoj.