Interna revizija
1
FAKULTET ZA TRGOVINU I BANKARSTVO
'' JANICIJE I DANICA KARIC '
BEOGRAD
-
Diplomski rad
-
INTERNA REVIZIJA
Prof. Dr Jozefina Beke Trivunac Simic Milica 84/05
Mentor student
APRIL 2010
Interna revizija
2
SADRŽAJ
UVOD........................................................................................................................................3
1.
POJAM INTERNE REVIZIJE..............................................................................................4
2.
RAZVOJ INTERNE RVIZIJE..............................................................................................5
3.
SISTEM INTERNOG NADZORA.......................................................................................7
4.
RIZICI U PROCESU INTERNE REVIZIJE.......................................................................13
5.
PRIRODA REVIZIJSKE USLUGE.....................................................................................22
6.
PODRUCIJE DELOVANJA INTERNE REVIZIJE............................................................23
7.
DOKUMENTOVANJE INTERNE KONTROLE...............................................................25
8.
OSNOVNA OBELEZIJA INTERNE REVIZIJE................................................................28
9.
ORGANIZACIONO PODRUCUJE INTERNE REVIZIJE U PREDUZECU....................32
10.
STANDARDI INTERNE REVIZIJE...................................................................................35
11.
PROFESIONALNA ETIKA INTERNE REVIZIJE............................................................38
12.
ZAKLJUCAK.......................................................................................................................40
LITERATURA.....................................................................................................................41
Interna revizija
4
1. POJAM INTERNE REVIZIJE
Interna revizija (engl.
internal auditing
, njem.
innerbetriebliche rechnungsprüfung
) je
značajan deo celokupnog procesa revizije. Provode je organi onog preduzeća koje je objekt revizije
i oni sami organizuju i provode program interne revizije kao celovit test svih aspekata interne
kontrole.
Najznačajniji poslovi interne revizije su ispitivanje organizovanosti, razvoj i poboljšanje
delotvornosti pojedinih poslovnih funkcija, ispitivanje načina donošenja poslovnih odluka,
ispitivanje funkcionisanje informacionog sistema i drugi poslovi kojima se ispituje i ocenjuje
poslovanje preduzeća. Zbog toga se interna revizija često naziva produženom rukom poslovodstva.
Interna revizija predstavlja naknadnu SUB kontrolu poslovnih transakcija uključujući i
kontrolu kontrole.
Zakonom o preduzećima propisano je da se revizija računovodstvenih izveštaja obavlja u
skladu sa, zakonom i da preduzeće može ustanoviti internu reviziju. Sva pravna lica su obavezna u
skladu sa Zakonom o reviziji računovodstvenih iskaza, da svake godine angažuju revizora da izvrši
reviziju računovodstvenih izveštaja.
Zakon o preduzećima, međutim, internu reviziju predviđa samo kao mogućnost a ne i kao
obavezu. Interna revizija predstavlja aktivnost u funkciji povećanja efikasnosti poslovanja. Čak i da
nema te zakonske odredbe, menadžment bi mogao da je uvede bez ikakvih smetnji. Od tempa kojim
se bude odvijala vlasnička transformacija preduzeća i uspostavljala odgovornost menadžmenta
prema vlasnicima preduzeća za ostvarivanje postavljenih pitanja, će zavisiti obuhvatnije interne
revizije. tj. kad vlasnici budu vršili pritisak na menadžment da ostvari očekivane rezultate,
uključujući i otkaze zbog neuspeha, menadžment će biti prisiljen da traži rešenje koje će mu
omogućiti da ostvari referentnije rezultate, a takvo rešenje je sigurno uvođenje interne revizije.
Interna revizija
5
2. RAZVOJ INTERNE REVIZIJE
Na razvoj revizije koja se izvodi unutar preduzeća (interna revizija), uticali su brojni faktori.
Pre svega se misli na:
-
razvoj preduzeća,
-
izmena njegove organizacione strukture,
-
različiti vlasnici kapitala, posebno sa pojavom akcionarskog kapitala i
- odgovornosti menadžera za poslovanje i razvoj preduzeća.
Najveću potrebu za osnivanjem internih revizija imaju ona preduzeća koja su organizovana
kao akcionarska društva, komanditna društva i korporacije Najvažnija područja ispitivanja su:
poslovna politika, poslovno odlučivanje, finansijsko poslovanje, prikupljanje, obrada i distribucija
informacija i računovodstvo.
Interna revizija razvila se dosta davno. Teoretičari revizije vide njene korene još u staroj
Grčkoj u poslu "logista" koji su kontrolisali rad verovnika. Zatim se kao kolevka moderne interne
revizije pominje Italija. Osnov za takvo stanovište gradi se na otkrivenim knjigovodstvenim
dokumentima iz 831. godine i dokumenta iz 1225. i ispitivanja knjiga blagajne Pape Nikolausa
trećeg od strane njegovih revizora. Moderna interna revizija razvija se od 1864. godine kada je u
SAD organizovano prvo odeljenje za internu reviziju. Nešto kasnije 1875. godine firma "KRUP" je
formirala vlastito odeljenje interne revizije. Razvoj interne revizije posebno je izražen u tridesetim
godinama ovog veka tj. u periodu prosperiteta nakon velike ekonomske krize. U SAD 1941. godine
osnovan je Institut za internu reviziju. Ovaj institut je svojim radom pobudio izuzetno interesovanje
za internu reviziju. Veliki broj stručnjaka a kasnije i preduzeća učlanio se u njega. Tako je nakon 25
godina rada Institut imao 4200 članova iz SAD, preko 360 iz Kanade, 750 iz Evrope i dr. Institut
izdaje stručni časopis - "Interni revizor" i drugu stručnu literaturu.
1
Pod uticajem ovog Instituta u mnogim drugim zemljama razvila se interna revizija a on je
imao i najveći uticaj na jedinstven razvoj pa čak i organizaciju interne revizije. Kakav značaj
kompanije daju internoj reviziji najbolje ilustruje podatak da
General Electric Company
u SAD ima
oko 120 internih revizora a
Crysler Corporation
oko 100. Interni revizori se bave razvojem
1
Walter B. Meigs, O. Ray Whianington, Kurt Pony, robert F. Meigs – Principles of Auditing, Бостон МА,
1989., Ninth Edition
Interna revizija
7
3. SISTEM INTERNOG NADZORA
Interni nadzor, ili još preciznije interna kontrola, ima primarni cilj da preventivno deluje na
suzbijanju prevara, koje se definišu kao namerno pogrešne interpretacije činjenica sa ciljem
obmanjivanja i dovođenja u zabludu treće osobe.
Ključni zadatak internog nadzora jeste da kontroliše sve delove preduzeća da li dosledno
redukuju poslovnu politiku usvojenu na početku poslovnog perioda kao i da o tome podnose
informaciju menadžmentu privrednog društva. Za pojačano interesovanje za uspostavljanje internog
nadzora razlog više su i prisustvo nelojalne konkurencije, povećane konkurencije i erozije
poslovnog morala.
Osnovni i najvažniji oblik kontrole u preduzeću, s obzirom na njen karakter, predstavlja
interna kontrola. Za interne kontrole su zainteresovani skoro svi, od eksternih revizora do uprave,
borda direktora, velikih kompanija, pa sve do države.
Za internu kontrolu odgovorni su svi u organizaciji: menadžment, upravni odbor, interni
revizori i ostalo osoblje. Najodgovorniji je izvršni direktor koji treba da preuzme nadležnost nad
sistemom interne kontrole, tj. da vodi i daje direktive višim menadžerima. Upravni odbor čija je
glavna obaveza da obezbedi rukovođenje, davanje direktive i nadgledanje. Interna kontrola se
može definisati kao proces, ustanovljen i sprovođen od strane upravnog odbora preduzeća,
menadžmenta i ostalog osoblja, a cilj mu je da obezbedi razumno uverenje vezano za postizanje
ciljeva u sledećim kategorijama i efikasnost i uspešnost poslovanja, pouzdanost finansijskog
izveštavanja, saglasnost sa postojećim zakonima i propisima i zaštita imovine od neovlašćenog
prisvajanja, korišćenja i otuđenja.
Navedena definicija interne kontrole održava sledeće osnovne koncepte i to:
a) Interna kontrola je proces
b) Internu kontrolu obavljaju ljudi, neke organizacije, zavisno od toga šta rade i govore, oni
određuju ciljeve preduzeća i uvode u funkciju kontrolne mehanizme
c) Od interne kontrole se očekuje da upravnom odboru i menadžmentu preduzeća pruži samo
razumno uverenje, a ne apsolutno uverenje da su ciljevi kompanije ostvareni
d) Interna kontrola se primenjuje radi postizanja ciljeva u jednoj ili više kategorija koje se
međusobno preklapaju
