Interna revizija

1. UVOD

Reč ”revizija” potiče od latinskog izraza ”revisio” što u prevodu znači ponovno viđenje, ponovno gledanje, pregled, obnovu procesa, poslednji pregled sloga pred štampu. Posmatrano kroz istoriju revizija je bila stalna pratilja organizovane ekonomske aktivnosti. Postoje dokazi o obavljanju revizije još u vreme Vavilonije – 3000 toeina pre naše ere. Reviziju su uglavnom obavljali induvidualci. Predmet revizije je bila zaštita vlasnika ekonomskih resirsa od prevare, greške, pogrešnog prikazivanja rezultata koje su ti resursi ostvarivali, takođe revizija je pokušavala čak i da preventivno deluje u pogledu nastajanja prevare ili greške.
Nastanak savremene revizije vezuje se za industrijsku revoluciju i pojavu trgovačkih društava kao i za razvoj velikih korporacija koje su prikupljale kapital od brojnih akcionara i obezbeđivale kontrolu većeg dela kapitalnih resursa određenog područja. Najveći privredni razvoj bio je u Engleskoj pa se u toj zemlji razvija najintezivnije razvijala, da bi devedesetih godina HH veka centar razvoja nezavisne revizije postale SAD.
Revizija je profesija u kojoj je praksa izraz primene teorije. Revizija nije posao za svakoga ona je dostupna samo kompetentnim i moralno ispravnim licima. Ona od revizora zahteva da poseduje talenat, znanje, veštine, analitičnost i racionalnost. Da bi se revizija kvalitetno izvršila mora biti zasnovana na iskustvu, znanju i izvođenju.
Revizija spada u profesionalne usluge zato što preduzeće vrši izbor revizora po vlastitom nahođenju i njegov angažman plaća po ugovorenoj ceni. Ljudski resursi – kompetencija, smisao za prosuđivanje i integritet kadrova predstavljaju najvažniju imovinu revizorskih firmi. Vodeće revizorke firme u zavisnosti od njegove veličine i raspoloživih kadrova nastoje da se specijalizuju za pružanje pojedinih vrsta usluga. Na proširivanju usluga revizije kao što su poreske usluge, konsultantske usluge, računovodstvene usluge itd., doprinele su promene izazvane primenom informacione i telekomunikacione tehnologije kao i globalizacija na koju je računovodstvo odgovorilo harmonizacijom.
Uspešno izvršavanje revizije kao usluge zavisi od: odgovornosti i visokih ovlašćenja zaposlenih, privrženosti firmi, kulturi organizacije, saopštenja misije, obrazovanja i osposobljavanja, adekvatnog nagrađivanja, liderstva i poslovne etike. Sve to spada u domen Kodeksa profesionalnog ponašanja koji je usvojila revizija.
Revizija se može definisati ”kao sistematski proces koji izvodi nezavisan i kompetentan revizor koji skuplja i vrednuje dovoljne i relevantne dokaze o poslovnim transakcijama i njihovim posledicama da bi utvrdio na koji je način stanje, vlasništvo, vrednovanje i obelodanjivanje tih akcija iskazano u računovodstvu i nivo saglasnosti iskazivanja tih promena sa računovodstvenim standardima. Utvrđeni rezulati nalaza se, na odgovarajući način saopštavanju zainteresovanim korisnicima u vidu revizorskog izveštaja.”
Međunarodni standardi revizije definišu reviziju na sledeći način: ”Cilj revizije finansijskih izveštaja je da omogući revizoru da izrazi mišljenje da li su finansijski izveštaji po svim bitnim pitanjima sastavljeni u skladu sa identifikovanim okvirom za finansijsko izveštavanje.”
Primarni cilj svake revizije je formiranje i saopštavanje zainteresovanim korisnicima mišljenja o saglasnosti finansijskih izveštaja sa ustanovljenim kriterijumima. Do tog osnovnog cilja revizije dolazi se posredstvom sistema ciljeva kao što su sveobuhvatnost, tačnost, postojanje, vlasništvo, vrednovanje, procena, prikazivanje i obelodanjivanje i prekidnost. Revizor ove ciljeve ostvaruje putem analiza, upitnika, raspisivanja, ponovnim izračunavanjem, konfirmacijama, testovima razgraničenja i sl.
Menadžment savremenog privrednog društva suočen je sa potrebom donošenja poslovnih odluka u vezi sa ostvarenjem poslovnih ciljeva.
Sistem internog nadzora koji uključuje sve mere pažnje usmerene na sprečavanje grešaka prekomernih troškova i prevare, proverava i obezbeđuje pouzdanost informacija. Ključni zadatak internog nadzora jeste da kontroliše sve delove preduzeća da li dosledno redukuju poslovnu politiku usvojenu na početku poslovnog perioda kao i da o tome podnose informaciju menadžmentu privrednog društva. Za pojačano interesovanje za uspostavljanje internog nadzora razlog više su i prisustvo nelojalne konkurencije, povecane konkurencije i erozije poslovnog morala.
Početkom devedesetih godina prošloga veka u Engleskoj je raspravljala Komisija pod imenom Cadbury (od prezimena njenog predsednika), koja je imala zadatak da istraži neke aspekte delatnosti i postupanja uprava i njihovu odgovornost za unutrašnju kontrolu. Evo, ovde ćemo dati dva citata iz raporta ove Komisije.
Prvi „Efektivan sistem interne kontrole je neophodan za efektivno upravljanje u preduzeću.”
Drugi je izjašnjenje Sir Adrijana Cadburija, u kojem je naveo činjenicu da je nedostatak efektivnog sistema interne kon-trole osnovni faktor bankrotstva firmi:
„Kad pogledamo slučajeve bankrot-stva berzanskih firmi u poslednjim godinama, sva su ona bila povezana sa slabostima njihove interne kontrole.”