1
FAKULTET ZA EKONOMIJU I
INŽENJERSKI MENADŽMENT
NOVI SAD
INTERNET STVARI
Seminarski rad
iz predmeta Računarske mreže i telekomunikacije
Mentor: Minja Radojčić Student: Dejan Ostojić
Broj indeksa: 290-15/2015
Novi Sad, septembar 2017.
4
Internet stvari se odnosi i na opštu ideju o stvarima, svakodnevnim objektima, koji
su čitljivi, prepoznatljivi, koji se mogu locirati, koji su adresabilni putem senzornih
uređaja i mogu da se kontrolišu putem Interneta, bez obzira na koji komunikacioni
način (bilo putem RFID-a, bežičnog LAN-a, širokopojasnih mreža ili drugih
sredstava). Svakodnevni objekti uključuju ne samo elektronske uređaje kojima smo
okruženi, ili proizvode višeg tehnološkog razvoja kao što su vozila i oprema, nego su
to i sve one stvari o kojima obično ne razmišljamo u kontekstu elektronskih mreža,
kao što su hrana, odeća, nameštaj, životinje, voda, itd.
Internet stvari predstavlja novu revoluciju Interneta. Objekti postaju prepoznatljivi i
“pametni” zahvaljujući činjenici da mogu da razmenjuju informacije o sebi, kao i da
mogu da pristupe informacijama koje su prikupljene o drugim stvarima. Ova
transformacija omogućena je pojavom Cloud Computinga i ulaskom Interneta u IPv6
eru sa gotovo neograničenim kapacitetom adresiranja.
Cilj Interneta stvari je da omogući povezivanje objekata u bilo kom trenutku, bilo
gde, sa bilo čim ili bilo kim, koristeći pri tom bilo koji način, mrežu ili servis.
Slika 1 - Internet of Things
5
2.
TEHNOLOGIJE KOJE OMOGUĆAVAJU IoT
Internet stvari je globalna infrastruktura modernog informacionog društva, koja
omogućava postojanje novih naprednih usluga povezivanjem fizičkih i virtuelnih
stvari baziranih na postojećim i razvijajućim interoperabilnim informacionim i
komunikacionim tehnologijama.
Sa Internetom stvari komunikacija se putem Interneta širi na sve stvari koje nas
okružuju. Zahvaljujući tehnologijama koje omogućavaju korišćenje IoT aplikacija -
bežičnih senzorskih mreža, 4G mreža, GPRS-a, RFID-a, GPS-a, mikrokontrolera,
mikroprocesora itd. - Internet stvari je mnogo više od međusobne komunikacije
između mašina.
Tehnologije koje omogućavaju postojanje Interneta stvari mogu se grupisati u tri
kategorije:
1)
tehnologije koje omogućavaju “stvarima” da pribavljaju kontekstualne
informacije,
2)
tehnologije koje omogućavaju “stvarima” da obrađuju kontekstualne
informacije, i
3)
tehnologije za poboljšanje bezbednosti i privatnosti u celini.
Prve dve kategorije mogu se zajednički shvatiti kao funkcionalni građevinski blokovi
koji omogućavaju ugradnju “inteligencije” u “stvari”, što predstavlja suštinsku razliku
Interneta stvari u odnosu na klasičan Internet. Treća kategorija nije funkcionalna,
već predstavlja uslov bez kojeg bi implementacija IoT-a bila značajno smanjena.
Internet stvari nije jedinstvena tehnologija, već je mešavina različitih hardverskih i
softverskih tehnologija:
-
informacionih tehnologija
- hardvera i softvera koji se koriste za čuvanje,
preuzimanje i obradu podataka, i
-
komunikacionih tehnologija
- elektronskih sistemi koji se koriste za
komunikaciju između pojedinaca ili grupa (Ethernet, WI-FI, Bluetooth, ZigBee,
GSM i GPRS)
