Islam

UVOD

Kao i  judaizam i hrišćanstvo, islam je nastao na Srednjem Istoku. To nije bila sasvim nova monoteistička veroispovest koja se pojavila odvojeno od drugih religija. Verovanje u jednoga Boga, cvetalo je tokom mnogih stoleća.
Spoznaje o judaizmu, hrišćanstvu  dospele su u Meku u Arabiji sa stranim karavanskim robnim razmenama, a s tim su se verovanjima susretali i mekanski trgovci na brojnim putovanjima po Srednjem Istoku. Hrišćanska, i judaistička plemena živela su i u Arabiji.
U šestom stoleću, Meka je izrasla kao novo trgovačko središte s golemim novim bogatstvom, ali i s rastućim raslojavanjem bogatih od siromašnih, podelom koja je ugrožavala tradicionalni sustav arapskih plemenskih vrednosti i društvene sigurnosti. U to je vreme i u takvom društvenom okruženju poslanik Muhamed započeo propovedati poruku Kurana koja je postala temeljem islama, veroispovesti koja poziva sve ljude da se okrenu jednom i istintom Bogu i utemeljenju pravednoga društva.
Muslimani vjeruju da se Bog prvo objavio Mojsiju, potom Isusu te na kraju Muhamedu. Poput biblijskih poslanika odnosno proroka koji su došli pre njega, i on je bio verski obnovitelj. Muhamed je rekao da nije doneo novu poruku nekog novog Boga, nego poziva ljude da se vrate propovedanju jednoga, istinitoga Boga i načinu života koji su zaboravili ili se od njega udaljili.
Islam je uticao i utiče na politiku, kulturu i demografiju  kako muslimanskog sveta tako i Zapada. Dešavanja u savremenom muslimanskom svetu doprinose naglom porastu interesovanja za njegovo proučavanje  i upoznavanje sa islamom. Islam je danas najznačajnija simbolička i ideološka sila unutar muslimanskog sveta.

ISTORIJA

Životni put proroka Muhameda ibi Abdulaha u zapadnoj Arabiji obeležava stupanje islama kao religije i civilizacije na svetsku scenu. Posle njegove smrti, niz naslednika zvanih kalife  polagao je pravo na političku vlast nad muslimanskom zajednicom. U periodu kalifata, islam je izrastao u religijsku tradiciju i civilizaciju svetskoh značaja.

 
1.1.    Preislamska religija
Religija je bila važan deo života. Bila je oblik polidemonizma povezan s paganstvom prastarih Semita. Božanstva u koja su verovali bila su zaštitnici pojedinih mesta koja su živela na drveću, uz izvore, a naročito u svetom kamenju. Njihova vera nije bila lična već kolektivna. Plemenska vera se usredsredila oko plemenskog boga, koga je obično simbolizovao kamen.  Bog i kult su bili znak plemenskog pripadništva i jedini ideološki izraz osećaja jedinstva i kohezije plemena. Pokoravanje plemenskom kultu izražavalo je političku lojalnost. Otpadništvo od vere bilo je ravno izdaji. Ovaj period pre pojave islama, naziva se džahilijom (ar. doba neznanja), periodom u kome Arabija nije imala od boga objavljenih zakona, nadahnutog proroka niti objavljene knjige.