Ispitivanje osobina nafte

U V O D
Nafta je jedan od najznačajnijih energetskih izvora . U odnosu na čvrsta goriva , hidro i nuklearnu energiju , nafta i prirodni gas su za energetske namene u svetskoj potrošnji zastupljeni sa 60 posto , i to dve trećine nafte i jedna trećina prirodni gas . Osim toga , nafta i gas su i osnovne polazne sirovine za hemijsku industriju . Na bazi nafte i gasa razvila se poslednjih četrdesetih – pedesetih godina petrohemijska industrija koja obuhvata proizvodnju mnogobrojnih hemijskih proizvoda . Nafta je tečnost čija boja varira od maslinastozelene do tamnosmeđe , ona je smeša velikog broja ugljovodonika i jedinjenja sumpora , kiseonika , metala , asfaltena i naftne smole . Istraživanja i eksploatacija nalazišta nafte započeti su u drugoj polovini devetnaestog veka , a brži razvoj je usledio tek u dvadesetom veku . U svetu se godišnje proizvede blizu četiri milijarde tona nafte.

 
1. Poreklo i hemijski sastav nafte

O poreklu hafte postoji više teorija , koje mogu da se svrstaju u dve grupe :
1.1.teorija o neorganskom poreklu
1.2.teorija o organskom poreklu

1.1. teorija o neorganskom poreklu
Pistalice teorije o neorganskom poreklu nafte smatraju da je nafta mogla nastati dejstvom vode na metalne karbide na povišenoj temperaturi i pritisku u unutrašnjosti zemlje , pri čemu su nastali oksidi i ugljovodici .

1.2. teorija o organskom poreklu
Pristalice teorije o organskom poreklu nafte smatraju da nafta vodi poreklo od organskog biljnog i životinjskog materijala , koji prvenstveno potiče od izumrlih morskih organizama , kao što su alge , bakterije , planktoni i drugi . Izumrli organizmi su se taložili na dnu mora i jezera , a naslage organske materije su poniranjem zemljišta i tektonskim aktivnostima dospele u dublje slojeve zemlje . U dugotrajnom procesu razlaganja sedimenata , pod dejstvom aerobnih , a zatim i anaerobnih bakterija , pri povišenom pritisku i temperaturi , došlo je do transformacije organske materije u naftu . Nagrađena nafta je migracijom kroz porozne i propustljive stene dospela u dublje slojeve zemlje i formirala ležišta opkoljena nepropustljivim stenama , kao što su glina , laporac ili škriljac .

Nafta je tečnost čija se boja menja od maslinastozelene do tamnosmeđe i crne . Po hemijskom sastavu je smeša velikog broja različitih ugljovodonika . U stvari , nafta i zemni gas su najveći prirodni izvori ugljovodonika . NJih u nafti ima preko devedeset posto , a ostale komponente su jedinjenja sumpora , azota , kiseonika , metala , asfaltena i nafrnih smola .