Kafka – pripovetke

FRANC KAFKA – PRIPOVETKE

( po Ronaldu Grayu, Wilhelmu Emrichu i Walteru Biemelu)
Nemacki Jevrejin rodjen 1888. u Pragu, umro 1924.

Prve objavljene price za vreme studentskih dana, a prva zbirka tek sa 30 godina. Od svih njegovih radova (6 tomova Sabranih dela), ne ukljucujuci tu i rukopise konfiskovane posle njegove smrti ili unistene od strane Gestapoa ili one koje je po njegovom zahtevu spalila Dora Diamant, sam je Kafka na izdavanje dao nekih 40-ak kratkih prica – ili manje od 200 strana. On je cak od Maxa Broda zahtyevao da unisti sva njegova dela. U stvfari on je hteo da se izdaju samo Presuda, The Stoker, Metamorfoza, U kaznjenickoj koloniji i Umetnik u gladovanju. Vecim delovima i ovih prica cesto je bio nezadovoljan sto se vidi iz dnevnika.

Sa stampanjem je poceo uglavnom na nagovor Maxa Broda, dok je pocinjao studije na Univerzitetu u Pragu.. Vrlo malo od toga je ostalo. Najveci broj tih ranih prica je Kafka nameravao da ucini delom romana, sa nekima je tako i bilo. Objavljuje po casopisima.

Prva pripovedacka zbirka – Meditacije iz 1912. Vec ovde vidimo neke od njegovih kasnijih tema. Recimo, The Children on the Highroad, motiv detronizacije herojstva. Pripovedac koji zeli da legne i da umre – kao posle Jozef K.

Opis bitke i Wedding Preparations in the Country vec imaju kafkijansku atmosferu, obskurnu i morbidnu, ali je stil vrlo staromodan. U stvari ove su price, kako izgleda, piosane bez paz;ljive revizije. One su poglavito jednodimenzijonalne i daleko od interesantnosti njegovih kasnijih radova.

Poslednji deo – prica Nesreca, gde narator prica sa duhom koji se materijalizuje, svojim tonom izbegava bilo kakvu simpatiju sa citaocem.

U stvari, najvaznija tema ove zbirke, koja direktno vodi do Procesa i Zamka je preteran osecaj sopstvene vaznosti, koji je ili potisnuto razocarenje koje se tako sveti (cesto prikazano stavljanjem prsta na obrvu u znak zamisljenosti) ili euforicno osecanje bliskosti i povezanosti sa celim svetom (iz fantastike poznato kao pandeterminizam) cesto simbolicno predstavljeno sirokim otvaranjem prozora, kao neksa vrsta izbegavanja suzenosti koju lik namece samom sebi. Mogucnost bega iz upadanja u samopostovanje naznacena je u prici A Wish to Be a Red Indian: nestajanje u nerealnom je resenje. Nema nikakve garancije za buducu egzistenciju, liku se ostavlja samo toliko prostora da moze da izadje jedva iz svojih vrtloga, a sve to je dato kroz ironiju i humor.

Ima i sasvim drukcijih u Meditacijama. Pitanje mogusnosti nadprirodnog mira i smirenja. Zudnja za mirom – nekad sitnoburzoaska. Gregor Samsa u Preobrazaju tako dozivljava kad njegova sestra svira violinu.

Meditacije imaju samo 20-ak strana. Vecina dela pisana je pod uticajem njegove veridbe sa Felice Bauer, koja je i kasnije posluzila keo inspiracije za mnoge likove, i sa kojom je Kafka imao nekoliko veridni i raskida. Mnogo pisama.

Najbolja prica iz te rane faze je Presuda, pisana je 1912. za jednu noc. Ona je i formalno najdovrsenija i pokazuje mnoge odlike kasnijih dela. Prva je i u nizu prica koje se zavrsavaju junakovom smrcu. U isto vreme pise i veliki deo romana Amerika. Malo kasnije nastala je i prica Preobrazaj (krajem 1912, pisana tri nedelje), najduza kompletirana koju je Kafka ikada napisao.

Interpretacija koju nudi Ronald Gray ikazuje na to da je autobiografski elemenat Presude vrlo ocigledan : cak i glavna junakinja, Frida Brandenfeld ima inicijale Felise Bauer, kao i Frojlajn Birnstner iz Procesa. Ime glavnog junaka, Georga Bendemana ima veze sa Kafkinim imenom , kako je sam autor pisao./(Bende ima isti raspored suglasnika i samoglasnika kao i Kafka).

Cela prica izgleda kao nocna mora, iako nema upliva natprirodnog, vec samo kad se prema tekstu odnosimo uz pomoc svesnog, razumskog uma ostaje nesto obskurnog viska. Georgov prijatelj, kojem ovaj upravo zavrsava pismo, zivi u kompletnoj izolaciji u Petergorgu i on je vezivno tkivo price. Georg je oklevao da prijatelju kaze za svoju veridbu, pa ide u ocevu sobu da se posavetuje sa njim. Ono sto posle toga vodi pricu to je oceva sumnje da prijatelj uopste postoji. Otac priznaje da je taj Georgov prijatelj bio sve vreme kao njegov sin i i on raskrinkava Georga kao laznog prijatelja i potpunog sebicnjaka koji sad samo hoce da se pohvali prijatelju a inace ga za njega nije briga. Otac zeli da Georg umre zato sto je zao.

Prica ocigledno nema mnogo veze sa realnoscu, sem ako ne pretpostavimo da su svi ucesnici ludi. Sa druge strane, prica je mnogo logicnija nego sto su obocno snovi a ocigledno je i naracija vodjena dosledno u pravcu klimaksa, sto nije slucaj sa snom. Sam pocetak, sa detaljnim pretstavl;janjem prijateljevog socijalnod statusa u Peterborgu mogao bi sasvim da pripada nekopj realistickoj prici. U stvari, tek kad Georg pocne da otkriva razloge sto ne pise drugu citalac uvidja da to nema razumski kvalitet. To su vise razlozi koje neka osoba trazi kad hoce da blokira nesto drugo kod sebe ili neki pseudorazlozi koji cesto figuriraju u snu. Georg vise voli da mu prica o banalnostima nego da mu prizna da je veren. Tako mi saznajemo polako o njegovoj cudnoj prirodi. Takodje i kada G. kaze verenici da bi prijatelj bio vrlo pogodjen kad bi ga oni pozvali na svadbu. Verenica, i to je sad momenat najvece neobicenosti, kaze da ako ima takve prijatelje on nikada ne bi ni trebalo da se veri!