Karakteristike novca kao bankarskog proizvoda

KARAKTERISTIKE NOVCA KAO BANKARSKOG PROIZVODA

Novac kao proizvod bankarske aktivnosti koji ona nudi na tržištu u stvari je bankarska usluga. Za razliku od proizvoda drugih preduzeća, bankarske usluge su apstraktne vrednosti, jer nisu materijalno opipljive, niti se mogu isporučiti u delovima, niti se mogu lagerovati. Ništa ne menja u kvalifikaciji činjenica da se krediti mogu odobravati i koristiti u tranšama, jer se i tu radi o kvalitativnoj razlici u odnosu na višestruke i delimične isporuke i kupovine drugih proizvoda. Dugo vremena je ponuda bankarskih usluga bila vremenski nefleksibilna jer su se one nudile u okviru radnog vremena i u prostorijama same banke, što je bilo rezultat konzervativnih pravila, uzansi i običaja. Za bankarstvo 80-ih i 90-ih godina ova karakteristika više nije relevantna, zahvaljujući globalizaciji finansijskih tržišta i primeni sve savremenije informacione tehnologije u poslovanju banaka.
Bankarske uskuge se efektuiraju na finansijskim tržištima korišćenjem specifičnih kupoprodajnih ugovora o kreditu, depozitu, premijskoj štednji, hartija od vrednosti. Kupoprodajni ugovori imaju opšte i specifične detalje, pri čemu se sve više povećava značaj specifičnih detalja zbog sve intenzivnijeg procesa finansijskih inovacija, koji iziskuje sve opreznije sastavljanje specifičnih ugovora. Kupoprodajni ugovori bankarskih usluga sve više dobijaju karakter ponude ”uzmi ili ostavi ”, što je u funkciji zaštite interesa banke na sve konkurentijim finansijskim tržištima. Radi se o eksplicitno izraženoj volji i banke i konzumenta njenih usluga. Iz navedenih karakteristika proizilazi da su bankarske usluge apstraktne vrednosti koje predstavljaju novac i kapital u različitim pojavnim oblicima kao što su gotov novac, depozitni novac, novac tržišnih transaktora, države, stanovništva, ili banke, ili kao novac u potraživanjima, najčešće u hartijama od vrednosti. Religiji skloni bankarski analitičari poistovećuju stvaranje raja i zemlje sa stvaranjem novca preko komercijalnih banaka. U oba slučaja se radi o stvaranju ”ni iz čega”. Zbog toga Biblija počinje sa stvaranjem raja i zemlje a bankarski priručnici stvaranjem novca preko komercijalnih banaka. Mogućnost stvaranja novca preko komercijalnih banaka potiče iz činjenice da su obe prebivalište svih depozita po viđenju u okviru jedne države, a s obzirom da su oni po definiciji novac, komercijalne banke imaju oreol magične institucije.

POSLOVNA POLITIKA BANAKA

FAKTORI POSLOVNE POLITIKE BANAKA

Poslovna politika banaka predstavlja skup određenih ciljeva i mera koje banke preduzimaju u nameri njihovog ostvarivanja u predviđenom vremenskom razdoblju, osnovni cilj svih bankarskih poslova trebalo bi da bude maksimizacija bančine funkcije cilja (dobiti), tj. kapitalizacija prikupljenih i plasiranih finansijskih resursa, što se posredno efektuira kroz njihovu međuregionalnu međugransku mobilizaciju, koncetraciju i alokaciju uz najniže troškove. U svom poslovanju banke su dužne da se pridržavaju principa poslovnosti pod kojim treba podrazumevati sigurnost i efikasnost prilikom ulaganja novčanih sredstava. Dva faktora utiču na koncipiranje poslovne politike banke: 1) egzogeni faktori koji su makro karaktera i potiču iz okruženja i 2) endogeni ili mikro faktori koji su u nadležnosti same banke. Egzogeni faktori su institucionalnog karaktera i reflektuju se kroz mere i odlike koje donosi državni organi i institucije u sklopu mera ekonomske politike. Inkorporirajući mere eknomske politike u svoju poslovnu politiku, banka može, s jedne strane, minimizirati rizik i neizvesnost, a s druge strane može maksimirati funkciju cilja. U ratvijenim tržišnim privredama u egzogene faktore ubrajaju se finansijski monitorni sistem i sistem mikrokreditne kontrole banaka od strane centralne banke. Monitorni sistem, ili sistem ranog upozorenja, ne znači obavezno i predviđanje problema koji će se javiti. Ovaj termin objašnjava proces kojim bankarski regulatori moga da odrede da li se finansijsko stanje bankarske organizacije promenilo od zadnjeg ispitivanja, koje je izvršila sama banka ili inspekcija koju vrši bankarska holding kompanija. Konačni cilj monitoring performansi na nivou centralne banke bio bi jačanje efikasnosti privređivanja, kao i stvaranje povoljnog ambijenta za delovanje instrumenata monetarne politike. Mikroekonomska kontrola poslovnih banaka orjentisana je ka minimiziranju kreditnog i kursnog rizika. S obzirom na katastrofalnost posledica stečaja svake banke po privredne subjekte i domaćinstva, centralne banke imaju obavezu nadzora nad njihovim poslovanjem, iako je svaka banka u principu sama za sebe odgovorna. Stoga, u savremenim bankarskim sistemima, centralne banke imaju određene obaveze da pomognu poslovnoj banci koja je upala u određene probleme, kako stečaj banke ne bi doveo do udara na funkcionisanje bankarskog,
monetarnog i ekonomskog sistema i gubljenja poverenja. Endogeni faktori poslovne politike banke obuhvataju mere i metode koje su u nadležnosti banke, što je u funkciji nesmetanog odvijanja bankarskih aktivnosti, posebno koncetracije i plasmana. Za uspeh banke u određenom trenutku bitne su kumulativne odluke o razvoju iz predhodnog perioda kao i dugo godina formiran imidž ili ugled banke. Od sadašnjih i budućih faktora bitni su tzv. ”linija vodilja” ili ”nepromenljiv identitet”, tj. ono po čemu je neka banka prepoznatljiva, kao i vrhunsko obrazovanje svih profila kadrova, najzad, bitno je i razvijanje rukovodstva banke. Savremeni tehničko-tehnološki progres nameće sve veći značaj informacionog sistema i strategijskog planiranja, kao faktora poslovnog uspeha. Od značaja su razvoj programa usluga i usavršavanje organizacione strukture.