Odlomak

UVOD

Ime i pojam etike

Pod pojmom etike (izvedenom od grčke reči ethos, u značenju karakter, navika, običaj) podrazumevamo naučno ili filozofsko izučavanje morala, koje obuhvata pet centralnih pitanja:

1) problem izvora i porekla moralnosti,
2) problem uspostavljanja moralne svesti i savesti,
3) problem oblika moralnosti,
4) pitanje svrhe i smisla moralnosti,
5) problem izgradnje moralne hijerarhijske vrednosti.

Etika je nauka o moralu (filozofija morala), koja istražuje smisao i ciljeve moralnih normi, osnovne kriterijume za moralno vrednovanje, kao i opšte zasnovanosti i izvor morala. Etika, pre svega, pripada filozofiji koja proučava ljudsko ponašanje, koje je prihvaćeno pod određenim moralnim aspektom. Ona je normativna nauka, a norme odlučuju o specifičnom karakteru etike i tako je razlikuju od drugih nauka. Jednim svojim delom je teorijska, a drugim praktična nauka.

Teorijska znanja su ona do kojih se dolazi umnim sagledavanjem, razumevanjem, pronicanjem u suštinu stvari. Pitanja koja pripadaju oblasti teorijske etike su:

  • Šta je dobro, a šta zlo?
  • Kako čovek treba da se odnosi prema drugom čoveku?
  • Da li je nešto dobro samo za neke ljude ili dobro mora biti samo ono što nužno važi za sve?
  • Šta je to čemu ljudi teže?
  • U čemu je smisao zla u svetu?
  • Koje etičke teorije karakterišu jednu epohu?

Pored toga što etika ne može postojati bez razumevanja i saznanja osnovnih teorijskuh problema, ona se takođe, odnosi i na moralno, praktično delovanje ljudi. Pitanja koja pripadaju praktičnom delu etike su:

  • Kakav stav treba da imamo prema onome koji nas laže?
  • Da li se družimo sa lopovom?
  • Da li je opravdana zloupotreba?
  • Smemo li lagati na sudu kao svedoci?
  • Da li svako treba da misli i radi kao mi?
  • Da li je laž opravdana onda kad neko ima koristi od nje?
  • Da li raditi protiv savesti?
  • Da li odobravati dvoličnost?

Etiku kao nauku osnovao je Aristotel.

 

 

 

Istorija etike

Prvi začeci etike mogu se konstatovati kod sedmorice mudraca na početku VI veka pre nove ere. Ali sve do Sokrata, do V veka pre nove ere, mislioci su razmišljali samo o nekim, aktuelnim etičkim pitanjima i pitanjima morala. Sistematizovano proučavanje morala započinje sa Aristotelom, u IV veku pre nove ere. Među misliocima predsokratovog razdoblja najistaknutiji su: Tales, Anaksimandru, Herakljit, Pitagorejci i Sofisti.

 

 

 

Poslovni maniri

Postoji poslovni kodeks dobrih poslovnih manira koji definiše međusobno ponašanje pojedinaca i kompanije, da bi:

  • radili efikasno i ostvarivali profit,
  • uspostavili i održavali uspešne i dugoročne poslovne veze,
  • povećali sopstvene mogućnosti razvoja i ekspanzije.

Poznavanje kodeksa omogućava da se samouvereno nosimo sa teškim situacijama u poslu, i da stvarne sposobnosti dodju do izražaja. Dobri poslovni maniri u suštini predstavljaju komercijalnu primenu prihvatljivog ljudskog ponašanja. Nema opravdanja za osobu koja je krajnje otmena u privatnom šivotu, a ponaša se kao Džingis Kan na poslu. Svi znamo, da ono što je u jednoj situaciji prihvatljivo, u drugoj može biti sasvim pogrešno. Tako je i u poslu. Zbog toga se mora imati na umu pretpostavka da svako pravilo u ponašanju, u privatnom životu, ima svoj direktni ekvivalent u poslovnom ponašanju.

Oblici poslovnog ponašanja, koji dokazuju da nam je stalo do osećanja drugih, mogu se sažeti u reč „IMPULS“ koja obuhvata zlatna pravila:

  • izgled – treba pokušati da u svom izgledu uvek istaknemo ono najbolje (naravno, na pristojan i odmeren način),
  • maniri – nemojte se nikada ponašati sebično, samoživo i sl.
  • poštenje – ponašajte se iskreno i pošteno,
  • uvažavanja – posmatrajte sebe očima drugih,
  • ličnost – iskažite svoje kvalitete,
  • stil i takt – razmislite pre nego što nešto kažete.

 

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Više u Sociologija

Komentari