Komunikacija u organizacijama

Komunikacija je proces na osnovu koga neka osoba, grupa ili organizacija (pošiljalac) prenosi neku neku vrstu informacije (poruku) nekoj drugoj osobi, grupi ili organizaciji (primalac).
Komunikacioni proces započinje kada jedna strana ima ideju koju želi da prenese drugoj. Zadatak pošiljaoca je da tranformiše tu ideju u takvu formu koja može da se pošalje primaocu i koju će ovaj moći da razume. To je ono što se naziva procesom kodiranja, odnosno prevođenja ideje u oblik, kao što je pisani ili govorni jezik, koji primalac može da prepozna. Ovaj proces je od primarne važnosti ako želimo da jasno prenesemo svoje ideje.
Pošto je poruka kodirana, ona je spremna da se prenese preko jednog ili više kanala komunikacije do primaoca, putevima kojima informacije putuju. Telefonske linije, radio i televizijski signali, poštanski putevi, pa čak i vazdušni talasi koji prenose vibracije glasa, predstavljaju kanale za komunikaciju. Naravno, od oblika kodiranja zavisi kojim kanalima će informacija biti poslata.
Kada primi poruku, primalac otpočinje proces dekodiranja – vraćanja poruke u originalni oblik. U ovaj proces mogu biti uključeni subprocesi, kao što su razumevanje izgovorenih ili napisanih reči, izraza lica i sl. Proces dekodiranja predstavlja potencijalnu slabost u procesu komunikacije jer zavisi od sposobnosti da shvatimo i interpretiramo informacije, ali kao što ćemo kasnije videti, može da se popravi.
Kada se poruka dekodira, proces se može nastaviti time što će primalac preneti novu poruku prvobitnom pošiljaocu. Ovaj deo procesa se naziva povratna informacija (feedback )-saznanje kakav je uticaj poruke na primaoca.