УВОД У КРИМИНАЛИСТИЧКУ АНАЛИТИКУ – ЗБИРКА ТЕКСТОВА ЗА
ПРИПРЕМАЊЕ ДЕЛА ИСПИТА ИЗ ПРЕДМЕТА КРИМИНАЛИСТИЧКА
АНАЛИТИКА
1. Појам и подела криминалистичке аналитике
Криминалистичка аналитика се може дефинисати као дисциплина унутар подручја
криминалистике и јавне безбедности која има за циљ прикупљање и анализу
података усмерених ка доношењу одлука у супротстављању криминалитету и
другим девијантним појавама.
Криминалистички аналитичари морају поседовати широка научна и стручна знања
како би делотворно могли да примењују аналитичке технике. У САД и Европи већ
дужи низ година се овој дисциплини криминалистике и њеној примени у сфери
безбедности придаје значајна пажња. Радује чињеница да се и код нас у
организационом али и садржинском смислу у сфери унутрашњих послова почело са
развијеном применом аналитичких техника првенствено у супротстављању
криминалитету.
Према једној од подела коју ћемо усвојити могу се разликовати четири подручја
криминалистичке аналитике:
- административна аналитика, која подразумева студију полицијске делотворности
и успешности,
- стратешка аналитика, која подразумева свеобухватну идентификацију, процену,
анализу и разјашњавање неспецифичних криминалистичких проблема (тзв.
изучавање трендова криминалитета),
- тактичка аналитика, која подразумева свеобухватну идентификацију, процену,
анализу и разјашњавање специфичних криминалистичких проблема (криминални
догађаји, појавни облици кривичних дела, серијска кривична дела, итд.),
- оперативна аналитика, која подразумева студију и подршку специфичним и
конкретним полицијским активностима у идентификацији, процени, анализи и
разјашњавању специфичних криминалистичких проблема(циљ је открити сваки
конкретан криминалистички проблем што је пре могуће како би се одлучно и
делотворно побољшала јавна безбедност кроз одређену полицијску активност.
У свету се вештине тактичког криминалистичког аналитичара највише користе у
полицијској служби али се аналитичари појављују као део тимова и у другим
безбедносним службама.
2. РАЗУМЕВАЊЕ КРИМИНАЛНОГ ПОНАШАЊА КАО НЕОПХОДНОСТ У ПОСТУПЦИМА
КРИМИНАЛИСТИЧКОГ АНАЛИТИЧАРА
Полицијска тактичка делатност, пре свега, утемељена је на прихватању неког облика
криминолошке теорије. Без разумевања чињенице зашто неко врши кривична дела
не могу се развити делотворни одговори на проблеме криминалитета. Са
становишта криминалистичког аналитичара разумевањем криминалног понашања
и мотивације учинилаца кривичних дела осигурава се помоћ у одређивању
потенцијалних жртава, угрожених подручја и одабиру стратегије деловања.
Неколико криминолошких теорија кључно је за разумевање криминалног
понашања и за делатност криминалистичке аналитеке свуда и на сваком месту. То
су следеће теорије:
- теорија рутинских активности, која кривично дело схвата као скуп три елемента у
времену и простору и то: мотивисаног учиниоца, погодне мете и изостанка
одговарајуће заштите,
- теорија криминалистичког узорка, која се фокусира на спајање елемената које
чине кривично дело са нагласком на начин на који учинилац одабире погодну мету.
Наиме, код одабира жртве у одређеном простору и времену на учиниоца утиче неки
облик мотивацијске жеље који се темељи на менталном обрасцу понашања
учиниоца кривичног дела. Ти обрасци понашања помажу у стварању стратегија
криминалистичке превенције као и стратегија за вођење криминалистичког
истраживања,
- теорија рационалног избора, по којој учинилацкривичног дела размишља кроз
призму потенцијалне цене односно добити, као резултата извршења кривичног
дела. Наиме, рационалним избором између добити и губитка чињењем кривичног
дела учиниоци се одлучују хоће ли извршити кривично дело или неће. Са
становишта криминалистичке аналитике ова теорија се често користи као помоћ у
објашњавању начина на који учинилац бира жртве, одабира место извршења дела
или друге елементе повезане са избором мете с циљем стварања одговарајуће
стратегије.
њеном позитивном одређењу, ма колико се чинило да је такав
подухват тежак.
Овде је упараво реч о таквој ситуацији, иако би за негативно
дефинисање могла да стоји одбрамбена констатација како општи
криминалитет обухвата сва кривична дела против свих облика
својине, живота и тела и других друштвених вредности
инкриминисаних у кривичним законима, под условом да не спадају у
кривична дела против привреде и службене дужности, кривична
дела против уставног уређења и безбедности СРЈ у савезном
кривичном закону (политички криминалитет), или да нису кривична
дела против животне средине (еколошки криминалитет).
Ипак, како је већ напред речено, покушаћемо позитивно да
одредимо појам општег криминалитета користећи притом
карактеристике његовог испољавања.
Општи криминалитет обухвата највећи број кривичних дела и
једна од његових основних карактеристика јесте масовност. Велики
је број извршених кривичних дела општег криминалитета са
познатим и непознатим учиниоцима и он је најзаступљенији у
структури криминалитета. Међу свим кривичним делима општег
криминалитета у Републици Србији, више од две трећине чине
имовинска кривична дела, а потом сва кривична дела против
безбедности саобраћаја и крвни деликти.
Следећа карактеристика овог криминалитета јесте да је у време
извршења кривичног дела оно најчешће познато, а учинилац
непознат. Сасвим је мали број кривичних дела општег
криминалитета која у време извршења нису позната, односно мали
је број учинилаца који су у време извршења кривичног дела
познати. Преме неким ранијим анализима евидентираних кривичних
дела општег криминалитета у Републици Србији, долази се до
закључка да је велики број кривичних дела са непознатим
учиниоцем – више од 60%, а проценат њиховог расветљавања
креће се од 50 – 60%.
1
Иако је "тамна бројка" најчешће помињана код кривичних дела
привредног криминалитета, она постоји и код општег
криминалитета – код кривичних дела као што су: силовање,
превара, ванбрачни живот са малолетним лицем, уцена,
недозвољен прекид трудноће и друго.
Према наведеним карактеристикама могли бисмо дефинисати
општи криминалитет као онај део криминалитета у који спадају
кривична дела која по својој масовности, организованости и
професионалности у извршењу, постојању "тамне бројке" и другим
специфичностима представљају најзаступљенија дела у структури
криминалитета.
2. ПОЈАМ И ПЛАНИРАЊЕ ОПЕРАТИВНОГ РАДА У ОТКРИВАЊУ
И РАЗЈАШЊАВАЊУ КРИВИЧНИХ ДЕЛА ОПШТЕГ
КРИМИНАЛИТЕТА
Иако садржај ове расправе упућује на то да ће се проблему
општег криминалитета прићи са стратешко-аналитичког становишта,
прека је потреба да се бар у кратким цртама назначи појам
оперативног рада полиције на отривању кривичних дела и учинилаца
општег криминалитета. Ово стога, што стратешко-аналитички прилаз
1
Др Мићо Бошковић, Криминалистика методика 1, Београд, Полицијска академија, 1995., стр. 35
Законика о кривичном поступку, јер се у супротном на прикупљеним
подацима не може заснивати судска одлука.
Имајући у виду речено, можда се може говорити о ширем
схватању појма оперативног рада који обухвата све криминалситичко-
тактичке, криминалистичко техничке радње и мере, истражне радње и
оперативно техничка средстства и методе, како би се избегле
одређене нејасноће и теоријски и практични неспоразуми. Међутим,
најоснованији начин дефинисања појма оперативног рада јесте онај
који се заснива на специфичностима радњи и мера које полиција
предузима и које су везане за атрибут оперативности.
Да би оперативни рад дао одређене резултате он мора бити
прецизно планиран, јасно дефинисан и адекватно временски усмерен,
јер у противном погрешан избор, редослед и неодговарајуће време
предузимања појединих радњи и мера може довести до низа
негативних последица од утицаја на ефикасност сузбијања
криминалитета.
Планирању оперативног рада на конкретном криминалном
догађају, мора да претходи анализа већ извршених сличних догађаја и
одређена стратегија у приступу приликом избора мера и радњи које ће
бити предузете у циљу његовог расветљавања.
Планирање оперативног рада је континуиран процес у којем се
расветљавају одређена кривична дела, планирају и предузимају
адекватне криминалистичко-тактичке, техничке и оперативне радње и
мере и истражне радње и прикупљају чињенице, врши њихова
анализа, вредновање и оцена, на основу чега се постављају и
проверавају одређене верзије. Планирање и спровођење свих
криминалситичких радњи и мера у преткривичном поступку врши се
кроз криминалситичку контролу и криминалистичку обраду, осим
криминалистичко-оперативних радњи и мера које улазе у појам
оперативног рада и које се спроводе кроз оперативну контролу и
оперативну обраду.
