studenti.rs home page

UNIVERZITET EDUKONS

UČITELJSKI FAKULTET 

SREMSKA KAMENICA

SEMINARSKI RAD IZ KNJIŽEVNOSTI

DRAMSKA KNJIŽEVNOST ZA DECU

Profesor: 
Student:                          

Prof. 

Beograd, maj, 2022.

2

Sadržaj:

1. Uvod......................................................................................................................................... 3

2. Istorija dramske književnosti za decu......................................................................................4

3. Podela književnosti za decu na književne rodove i vrste............................................................5

3.1. Estetički, etički i pedagoški značaj opšte književnosti za decu............................................6

3.2.Osobine dramske književnosti za decu: autonomnost i osobenost........................................7

3.3. Dramska umetnost namenjena dečijem uzrastu....................................................................9

3.4. Kako se priprema vaspitač za pričanje dramskog dela.......................................................10

4. Zaključak...................................................................................................................................12

5. Literatura....................................................................................................................................13

background image

4

2. Istorija dramske književnosti za decu 

Nastanak dramske književnosti za decu u uskoj je vezi sa statusom dece i detinjstva kao 

posebnih fenomena. Sve dok dete nije bilo priznato kao biće od važnosti nije se mogla ni 

razvijati književnost koja je namenjena deci. Odnos prema detetu kao prema odraslom čoveku 

dugo je trajao, od dece se tražila poslušnost, trpljenje teških životnih uslova, deca su rano 

počinjala da rade, decu su učili borilačkim veštinam i da budu dobri borci (Sparta). Dete je 

bilo zapostavljen čovek. Aristotel je smatrao da igra ne treba da bude deo života u vaspitanju 

dece i sve što deca čine mora biti smišljeno u pravcu budućnosti.

1

U antičkom dobu nije bio razvijen interes za knjigu koje su bile namenjene mladima. U 

srednjem veku se takođe strogo gledalo na dete i u vaspitanju dece veliki uticaj je imala 

hrišćanska crkva, razvijao se kod dece hrišćanski moral i težnja da se stvori poslušno biće – 

nastavljeno je negiranje autonomije dečijeg bića. Tek u periodu humanizma i renesanse (14. i 

15. vek), a naročito u 17.veku dete i detinjstvo dobijaju dublje i šire značenje. Veliki doprinos 

u   menjanju   shvatanja   deteta   dao   je   Jan   Amon   Komenski.   Njegovo   najpoznatije   delo   je 

„Velika   didaktika“   koje   je   i   danas   poznato   i   predstavlja   sintezu   pedagoško-moralnog 

dostignuća. U tom delu iskazuje odnos prema deci i detinjstvu, zalaže se za dečiju knjigu i 

književnost, za shvatanje dece kao bića. Komenski je doneo preokret u pogledu na dete – 

smatrao je dete božjim darom, da je dete biće anđeoske čednosti, dobrote, ljubavi, lepote i da 

dete ne može biti zlo i nepošteno. Komenski je u svom delu „Orbis pictus“ (1657), izneo 

svoja tumačenja o deci i detinjstvu; ima formu dečije knjige i mnogi kritičari je smatraju 

prvom knjigom za decu – deluje kao udžbenik i školskog je karaktera. Ovo delo je važno jer 

je Komenski skrenuo pažnju na dečije biće, njegov duhovni razvoj i pokazao potrebu za 

literaturom namenjenoj deci. Žan Žak Ruso, francuski filozof je potvrdio tezu da je dete deo 

čiste prirode koje treba vaspitati. Za Rusoa dete jebilo osnovni član društva i temelj njegove 

budućnosti i dete je bila uzvišena ličnost za njega.Ruso je:

moralista – dete treba upućivati u život po određenim šemama ponašanja 

filozof – zastupnik je neprestanog učenja

vaspitač – smatra da iz odgajanja deteta treba isključiti knjigu i okrenuti ga prirodi.

Svoje stavove izneo je u kapitalnom delu „Emil ili o vaspitanju“ (1762). Zbog ovog dela Ruso 

je bio proganjan jer je smatrano da Ruso skrnavi nauku. Ovim delom o modernom čoveku i 

1

 Žaklin de Romiji (2016) KARPOS, Pregled starogrčke književnosti (prevod: Bojan Savić Ostojić) Str. 104

Želiš da pročitaš svih 13 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Prijavi se Napravi nalog

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti