Макроекономски агрегати Маријана Стефановић 40/11

Увод

Макроекономски агрегати су одређене економске величине једне

националне   заједнице   којима   се   изражавају   њене   производне   могућности   (укупни
материјални и субјективни ресурси), као и резултати привређивања. Агрегати којима се
изражавају   привредни   ресурси   и   укупни   услови   производње   (обим   и   структура
расположивих   средства   за   производњу,   обим   и   професионална   и   квалификациона
структура   радно   способног   становништва,   достигнути   ниво   продугтивности   рада,
могућности   његовог   подизања   и   др.)   представљају   потенцијалне   резултате   друштвене
производње.   Стварни   резултати   функционисања   националне   привреде   као   последица
коришћења привредних потенцијала се представљају као одговарајући производи и услуге
које се појављују на тржишту, на којем добијају свој вредносни израз и као такви се
агрегатно   (на   нивоу   националне   заједнице)   обухватају   и   изражавају   преко   одређених
показатеља обима и структуре остварене производње и њене наменске расподеле.

Макроекономска анализа се бави укупним величинама на нивоу националне

привреде или агрегатним изразима појединачних активности привредних субјеката. Зато
је неопходно познавање појмова макроекономских агрегата. Макроекономски агрегати
представљају производ апстрактног људског мишљења, којим се на један поједностављен,
згуснут и користан начин приказује сложена економска стварност.

Појам агрегата потиче

од латинске речи аггрегатум, што значи скупина, маса настала сједињавањем истоврсних
или различитих саставних делова.

У једној привреди се у току године произведе мноштво најразличитијих

производа, тргује се различитим врстама робе и пружају се најразноврсније услуге. Да би
се вредносно и количински обухватили сви ти резултати производње економска наука,
односно макроекономија као њен део, развила је читав систем такозваних
макроекономских агрегата - систем одређених глобалних и синтетичких показатеља
којима се изражавају основни садржаји, динамика и структура, као и резултати економске
активности у некој држави односно друштвеној заједници.

Циљ макроекономских

агрегата је квантитативно изражавање вредности друштвене производње како би се она
даље могла анализирати и разматрати, планирати и поредити са резултатима других
привреда.

Макроекономија је за потребе своје анализе развила велики број

макроекономских агрегата, а сваки од њих, зависно од начина израчунавања и своје

Др Д. Драгишић, Др Б. Илић, Др Б. Медојевић, Др М. Павловић, „

Основи економије

“, Центар за издавачку

делатност економског факултета, Београд, 2009.год. стр. 41.

Др Д. Стојадиновић, „

Макроекономска анализа

“ Народна библиотека Србије, Економски факултет, Зубин

Поток, 2003.год. стр. 98.

http://www.link-university.com/lekcija/Makroekonomski-agregati-/5167

Макроекономски агрегати Маријана Стефановић 40/11

структуре, представља показатељ резултата или структуре резултата економског система.
Неки   од   агрегата   који   су   у   центру   пажње   макроекономских   проучавања   су   стопа
незапослености,   стопа   инфлације,   платни   и   трговински   биланс,   укупне   инвестиције,
укупна потрошња, државни буџет, девизне резерве, унутрашњи и спољни дуг итд. Ипак,
најкоришћенији   макроекономски   агрегати   су:   друштвени   бруто   производ,   друштвени
производ и национални доходак.

Иако се неки од данас коришћених макроекономских агрегата помињу још у

XVII веку, њихово значајније коришћење у макроекономској анализи започиње тек у
периоду после Велике економске кризе односно тридесетих година XX века.

Макроекономски агрегати Маријана Стефановић 40/11

различитих друштвених група у Енглеској објавио врло темељит обрачун дохотка у
Енглеској за 1688. годину.

Теорија о чистом производу Ф. Кеснаја није ништа друго до свестрана

теорија о формирању народног дохотка у Француској. И А. Смит у Енглеској крајем XVIII
века разрађује теоријску концепцију народног дохотка, на основу које се у многим
земљама у XIX веку вршила процена народног дохотка.

Међутим, масовна проучавања и употреба агрегатних показатеља народне

привреде, посебно националног дохотка, почињу после велике економске кризе 1929.
године, да би тај појам постао обавезна пракса у свим земљама света тек након Другог
светског рата.

2. Друштвени бруто производ

Најшири и најобухватнији макроекономски агрегат јесте друштвени бруто

производ. Друштвени бруто производ је укупно произведена количина и вредност
материјалних добара и производних услуга у једној друштвеној заједници за годину дана.

Друштвени бруто производ се може изражавати натурално (физичким јединицама) и
вредносно (финансијским показатељима).

Физичким јединицама се може изражавати само обим производње

истоврсних производа (метрима тканине, литрима уља, тонама угља, и сл.). Исказивање
резултата друштвене репродукције физичким јединицама је сложен поступак, из разлога
што се друштвени производ састоји из хетерогених производа који се не могу међусобно
сабирати зато што имају различите мерне јединице. Зато се друштвени производ изражава
вредносним показатељима, и то тако што се остварени обим производње и услуга сваке
врсте помножи са одговарајућим ценама, а потом се добијени умношци саберу. На тај
начин се добија укупна вредност друштвеног бруто производа.

2.1. Структура друштвеног бруто производа

У зависности од аспекта посматрања, разликују се:



натурална (материјална),



вредносна и



наменска структура ДБП.

Проф. др С. Бараћ, Проф. др Б.Стакић, „

Основи економије

“, Универзитет Сингидунум, Београд, 2008. год.

стр.49.

Др Д. Стојадиновић, „

Макроекономска анализа

“, оп.цит. стр. 98.

Макроекономски агрегати Маријана Стефановић 40/11

Сл. бр.. 1 – Структура друштвеног бруто производа

2.1.1. Натурална структура друштвеног бруто производа

Када се за основу разграничења користи економски значај произведених

добара,   онда   је   реч   о   натуралној,   односно   материјалној   структури   друштвеног   бруто
производа.   Саставни   делови   ове   структуре   су   средства   за   производњу   и   средства   за
потрошњу.     Средства   за   производњу   служе   за   задовољење   производних   потреба     а
средства   за   потршњу   се   користе   за   подмиривање   потреба   непроизводне   или   праве
потрошње. Натурална структура ДБП се може изразити следећим обрасцем: (образац 1).

Образац 1. Натурална структура ДБП

ДБП=СПР + СП

ДБП - друштвени бруто производ
СПР - средства за производњу
СП – средства за потрошњу

Ову поделу треба условно схватити, јер не постоји чврста граница између

ове две скупине материјалних добара. То је зато што се нека материјална добра могу
користити и у производној, и у личној потросњи. Тако на пример, електрична енергија се
може користити у производњи за покретање машина, а исто тако се може користити у

Др Д. Стојадиновић, „

Макроекономска анализа

“, оп.цит. стр. 99

Структура друштвеног бруто

Натурална

Вредносна

Наменска

Средства за

производњу

Средства за

потрошњу

Пренета