Mala i srednja preduzeća u Srbiji

Uvod

Tranzicioni procesi ukazuju na različite transformacije postojećih karakternih osobina jednog sistema, odnosno perioda prelaska u druge bazne karakteristike novog sistema.
Sistemsko-metodološki pristup ukazuje da promene dovode do značajnih izmena kako u funkcionisanju tako i u upravljanju jednim makro i mikro sistemom.

Globalno posmatrano, svakako da treba staviti akcenat na to da je osnovno polazište za promenu stanja orijentacija na razvoj, odnosno, traženje izlaza iz postojeće krize i nastavljanje transformacije (vlasničke, organizacione i upravljačke) kao i privredni oporavak i budući razvoj.
Otpočinjanjem procesa tranzicije 1990. godine taj pad biva smanjen posle tri do četiri godine i dovodi do oporavka koji se učvršćuje i koji se udaljava od donje tačke.

Dva ključna oslonca oporavka su:

1. realokacija grana – podrazumeva smanjivanje učešća državnog industrijskog sektora odnosno trgovinsku liberalizaciju
2. restruktuiranje preduzeća – podrazumeva rast produktivnosti a ne smanjivanje nezaposlenosti, jer je uporišna tačka promena otpuštanje radnika, što „mehanički“ povećava produktivnost.

Svakako, da ova dva ključna oslonca razvoja privrede u tranziciono – privatizacionoj sferi ukazuju da politika tranzicionog procesa treba da se sprovodi u odgovarajućem ritmu kako bi efikasnost sprovođenja tj. svojinska transformacija bila na najvećoj vrednosnoj skali uspeha. Samo definisanje realokacije grane ukazuje na smanjivanje veličine industrijskog kapitala i povećanje učešća privatnog kapitala. Samim tim pojava i preovladavanje privatnog kapitala u industrijskim granama dovodi do pojave a ujedno i do povećanja broja malih i srednjih preduzeća, tj. do pojave male privrede.
Do nedavno je postojalo čvrsto mišljenje da je pojava „malog biznisa“ odnosno malih i srednjih preduzeća ostatak prošlosti. Međutim, argumentacija različitih pokazatelja ukazuje da je upravo „mali biznis“, odnosno mala privreda a ne krupna industrija postala najtemeljniji izvor privrednog rasta i povećanja broja radnih mesta, što dovodi do smanjenja nezaposlenosti.

Možemo zaključiti, da pojava malih i srednjih preduzeća, dovodi do veće konkurentske borbe među akterima na „tržišnoj areni“, što za posledicu ima povoljnost za potrošača (jer ne postoje monopoli u velikom broju), kako sa cenovnog tako i sa kvalitativnog aspekta.
Možemo konstatovati da razvoj malog biznisa ima konstantan rast, npr. pre sto godina u SAD-u je bilo manje od 300 hiljada malih firmi, a početkom 1987 godine, njihov broj je dostigao 18,5 miliona.
Dati podatak ukazuje, da broj malih i srednjih preduzeća, koja konstituišu „malu privredu“, postižu enormni rast iz godine u godinu, što je uzrokovano objektivnim faktorima naučno-tehničkog progresa, socijalnim uzrocima, organizaciono-upravljačkim faktorima, ekonomskim faktorima i sl. Takođe, možemo konstatovati da se mali i veliki biznis ne isključuju međusobno, već naprotiv, dopunjuju se.