Садржај:
Увод
1
АУТОИМУНЕ БОЛЕСТИ
2
1. ОРГАНИ ИМУНОГ СИСТЕМА 3
1.1.
Лимфни чворови
4
1.2.
Тимус4
1.3.
Слезина
5
1.4.
Крајници и аденоиди
5
1.5.
Лимфоцити 5
2. ВРСТЕ ИМУНОГ ОДГОВОРА
6
3. НАСТАЈАЊЕ АУТОИМУНИХ БОЛЕСТИ
8
4. НАЈЧЕШЋЕ АУТОИМУНО БОЛЕСТИ 9
4.1.
Миастенија гравис 9
4.2.
Дијабетес тип 1
12
4.3.
Еритемски лупус
15
Закључак 18
Литература
19
1
УВОД
Имуни систем је систем органа и ћелија који штити тело од напада страних
микроорганизама. Задатак имунолошког система је спречавање улаза микроба у
тело и уништавање страних тела која уђу у организам. Кад микроорганизам уђе у
наше тело, нападају га ћелије које се налазе на првој линији одбране: макрофаги,
неутрофили, моноцити.
Имунолошке ћелије препознају и уништавају патолошке микробе бактерије,
вирусе, паразите и гљивице које продиру у организам. Тако нас имуни систем штити
од инфекција.
Код добро регулисаног имуног система инфекције су релативно ретке, а
реакције на њих интензивне (повишена температура је знак живахног имуног
система). Познато је да разне хроничне упале додатно спречавају нормалан развој
имунолошких ћелија и нормално функционисање имуног система. Зато је важно да
пацијенти који често оболевају, односно, који су хронично болесни, поред
разноврсне исхране узимају и додатке исхрани који могу да им помогну да постигну
оптимално функционисање имуног система.
3
У двадесетим годинама прошлог века је Мorbus crohn била јако ретка болест,
док је данас број оболелих из месеца у месец све већи.
Неповољна чињеница код аутоимуних болести је да је њихова дијагноза јако
тешка, јер су симптоми у великом броју болести различити, општи и неспецифични.
То значи да пацијенти често морају обићи више специјалиста пре него што добију
праву дијагнозу. Када лекар на крају претпостави да се ради о аутоимуној болести,
дијагноза обично долази релативно брзо, јер прегледи крви где се траже одређена
антитела не трају дуго.
Тренутно не постоји терапија за потпуно излечење аутоимуних болести.
Третирају се симптоми, најчешће кортизонима и имуносупресивима (који
успоравају имунитет). У одређеним случајевима се користе лекови који се иначе
употребљавају у терапији рака. Задњих година су се на тржишту појавили нови
лекови, такозвани biologicals
1
, који доводе до спречавања деловања одређених
упалних супстанци у телу. Ови лекови не отклањају узрок болести, али прилично
смањују симптоме пацијената. Због тога је код многих аутоимуних болести, као на
пример код реуматидног артритиса, данас могућ нормалан живот. На жалост, не
може се ништа (или премало) превентивно урадити, јер се ове болести не могу
спречити. Једино што се може урадити је покушати живети здраво, хранити се
здраво и разноврсно, кретати се и тиме појачати имунитет.
1. ОРГАНИ ИМУНОГ СИСТЕМА
Имуни систем се састоји
од: лимфног чвора, слезине (смештена у горњем
левом делу стомака), грудне жлезде (тимус), крајника и аденоида. Сви они повезани
су међусобно системом лимфних судова којима тече лимфа, безбојна течност у којој
се налазе лимфоцити (врста белих крвних ћелија) који имају главну улогу у имуном
одговору организма. Лимфа истиче из крви у периферне лимфне капиларе, који је
1
Ф
армацеутски производ чију активну супстанцу чини биолошка супстанца под којом се
подразумева супстанца произведена или екстрахована из биолошког извора, за чију категоризацију и
контролу квалитета неопходни су физичко-хемијско биолошки тестови, као и опис производног
процеса и његова контрола. У ове лекове спадају вакцине, имунолошки лекови и лекови из хумане
крви и плазме, лекови за напредне терапије,…
4
потом одводе до већих лимфних судова и на крају се велики лимфни суд поново
улива у венски систем.
1.1.
Лимфни чворови
На свом путу од лимфних капилара до венске циркулације лимфа пролази
кроз лимфне чворове који делују као филтери у којима се неутралишу штетне
материје. Лимфни чворови су лоптастог облика и састоје се од лимфног ткива.
Налазе се на различитим местима у људском телу: испод пазуха, на препонама, у
стомаку, грудном кошу, са задње стране колена, по врату, леђима и испод вилице.
Нормално су величине грашка, али се приликом инфекције увећају.
То се дешава услед нагомилавања антитела, а са циљем
уништења антигена. До повећања
лимфних чворова увек долази на
месту уласка антигена, па на
пример, увећани су лимфни
чворови на врату у случају
мононуклеозе, или на препонама у
случају генитоуринарних инфекција.
То значи да је имуни одговор најјачи на
месту почетка инфекције, а са циљем спречавања њеног даљег
ширења.
Слика 1 – Увећани лимфни чворови.
1.2.
Тимус
Налази се на задњој страни грудне кости. У овој жлезди се одвија процес
сазревања једне врсте лимфоцита означених као Т лимфоцити.
