Индикације за примену палијативне
радиотерапије, нуспојаве радиотерапије
Професор:
Студент:
понекад нема адекватан лек за смртоносну болест. Болесници којима се не
може помоћи како би оздравили, у терминалној фази болести имају
потребу, не за продужењем живота, већ за квалитетом преосталог дела
живота што је право сваког човека.
(1)
4
2. Радиотерапија
Развој радиотерапије почиње крајем XIX и почетком XX века, када су се
догодила нека од најзначајнијих открића из области физике, хемије и
биологије као и напретка у техничкој сфери. Немачки физичар Wilhelm
Conrad Rontgen 1895. године открива X-зраке, касније у његову част назване
рентгенове зраке, убрзо прави први снимак костију шаке и због тога се
сматра оцем радиолошке дијагностике и радиолошке физике. Врло брзо се
запажа да ово зрачење има и биолошко дејство. Проф. Freund 1897. године
код својих пацијената помоћу X-зрака уклања длакаве младеже, а Sjorgen i
Stenden
1899. године први пут реферишу о успешном лечењу рака коже X-
зрацима. 1896. године Henry Becquerel открива природну радиоактивност, а
1889. године Maria Sklodowska-Curie открива радијум. Убрзо се спознаје да
Х-зраци, добијени у рентгенској цеви, и радиоактивно зрачење које емитују
радиоактивни елементи, имају и штетне последице по организам.
Радиотерапија, односно „зрачење“, како се чес то назива, представља
специфични начин онколошког лечења, код којег се антитуморски ефекат
постиже дејством јонизујућег зрачења.
(2)
Радиотерапија је метод лечења
који употребљава јонизујуће зрачење фотонске природе (X-зраци, гама
зраци) или корпускуларне природе (снопови брзих честица – електрони,
протони, неутрони), које продире у тело на задатом месту и у циљаној
жељеној дубини, односно локализацији, са циљем да изазове уништење или
редукцију болесног ткива. Најчешће се примењује у лечењу оболелих од
малигних тумора. Зрачење може умањити или комплетно уништити
тумор, односно умањити тегобе везане за притисак тумора на околину (бол,
оток и слично).
5
