Висока спортска и здравствена школа
Струковна медицинска сестра
Психологија
Тема
Памћење
Предметни наставник: Студент:
Проф. Др Младеновић Маријана
Број индекса:
Београд, 2022.
Увод
Памћење одређујемо као могућност усвајања, задржавања и коришћења
информација. Без памћења људи би били немоћни као тек рођење бебе. Не бисмо имали
свој идентитет. Зато је памћење предуслов развоја и очувања властите личности. Ова
психичка функција чува прошлост и управља будућношћу. За памћење су битна сва три
степена али је нагласак на задржавању и коришћењу информација. Памћење се обично
схвата као јединствени састав на којем се чувају информације. Међутим, на памћење се
може гледати и као на „процесор“. Данас у објашњавању психичких процеса
преовладава приступ човеку као процесору који обрадује информације.
Некада се сматрало да је памћење, као мишиће, могуће вежбати. Сматрало се да је
памћење једна од моћи људског духа која се може развијати ако се што више користи.
Међутим, експериментално је доказано да вољним памћењем, односно директним
вежбањем памћења, нема никаквих побољшања. Памћење је могуће побољшати
унапређивањем саме технике памћења односно
мнемотехнике
или унапређивањем
стања целокупног организма. У основи лежи обезбеђивање довољно кисеоника за мозак,
на пример вежбањем и шетњама, затим узимањем више мањих оброка дневно у циљу
спречавања зачепљења крвних судова и друго.
Памћење је један од когнитивних процеса који спадају под когнитивну психологију.
Памћење се дефинише као способност задржавања и коришћења информација, односно
памћење повезује садашњост с прошлошћу и служи планирању будућег понашања.
Памћење чини једну од темељних карактеристика сваке личности. Дакле, ако се изгуби
памћење, губи се и личност. При протоку информације кроз памћење постоје три фазе
сензорно, краткорочно и дугорочно памћење. Информације се у сензорном памћењу
задржавају врло кратко, затим прелази у краткорочно памћење где се задржавају
неколико секунди или минута па се кодирају, након обраде прелазе у дугорочно памћење
где остају дуже време па чак и цели живот. Памћење је врло битно за живот од самог
детињства. Оно постоји већ од самог рођења детета развија се и побољшава растом. На
памћење снажно утичу емоције, расположење и ситуације у којој се налази појединац.
Историјски посматрано, проблем памћења је одавно предмет многих филозофа,
Платон сматра да је памћење трајна диспозиција односно да је трајне природе. Фројд
сматра да сваки доживљај помешан са унутрашњим животом обезбеђен је док смо живи.
