Висока здравствено – санитарна школа струковних студија
„ ВИСАН “
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Стандарди интензивне неге
Тема: Учесталост малигних обољерња плућа
Ментор: Проф. др Душан Вешовић
Београд, 2015.
САДРЖАЈ
УВОД
1. ТЕОРИЈСКИ ПРИСТУП ПРОБЛЕМУ
1.1 Фактори ризика
1.2 Клиничка слика тумора плућа
1.3 Дијагностика тумора плућа
1.4 Хистопатолошки типови тумора плућа
1.5 Лечење
2. МЕТОДОЛОГИЈА ИСТРАЖИВАЊА
3. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА СА ДИСКУСИЈОМ
4. ЗАКЉУЧАК
5. ПРЕДЛОГ МЕРА
6. ЛИТЕРАТУРА
ПРИЛОГ
2
1.ТЕОРИЈСКИ ПРИСТУП ПРОБЛЕМУ
1.1 Фактори ризика
Пушење је одговорно за 90% случајева рака плућа код мушкараца и 80% код жена,
са јасном везом између броја попушених цигарета односно пушачког стажа и стопе
оболевања од рака плућа. Ова веза није потврђена једино код аденокарцинома плућа.
Пасивно пушење односно удисање дуванског дима такође повећава ризик оболевања од
рака плућа код непушача за 1,5 - 2 пута. У остале факторе ризика спадају изложености у
животној и радној средини штетним агенсима као што су: азбест (нарочито код пушача!),
радон, загађење ваздуха, неке хемијске материје (арсеник). Позитивна породична анамнеза
рака плућа у првом степену сродства два пута повећава ризик за појаву овог малигнома.
1.2. Клиничка слика тумора плућа
Симптоми болести су последица локалног туморског раста, инфилтрације плеуре,
медијастиналних структура, торакалног зида и нерава. Често су присутни знаци
инфилтрације и опструкције бронха туморским растом, са појавом ателектазе и
пнеумонитиса.
Начешћи почетни симптоми малигног тумора плућа су кашаљ (главни симптом код
око 75% болесника), крв у испљувку (хаемоптисиа), неугодан задах као последица некрозе
тумора, бол у грудном кошу, инфекција респираторног система. Неспецифични симптоми
у виду слабости, губитка апетита и телесне тежине јављају се код 10 до 15 % болесника.У
узнапредовалој фази болести наглашени су симптоми који настају као последица
инфилтрације околних структура. Због туморског раста, увећања лимфних чворова и
компресије крвних судова, у горњем медијастинуму може да дође до мање или више
израженог синдрома горње шупље вене - болесник је плеторичан (набрекле вене главе,
врата и руку), лице отечено, кожа лица ливидна, дисање отежано, нарочито у лежећем
положају. Због увећаних лимфних чворова у средњем делу медијастинума могућа је
компресија једњака са отежаним гутањем (дисфагија), што аспирацијом садржаја може да
провоцира настанак пнеумоније. Раст тумора у врховима плућних крила може да доведе
до деструкције ребара и инфилтрације нерава, са појавом бола у рамену који се шири у
3
руку (Панкост синдром). Инфилтрација рекурентног ларингеалног живца може да доведе
до промуклости, а инфилтрација симпатичких нерава до појаве ипсилатералног
енофталмуса, птозе и миозе (Хорнеров синдром). Захваћеност френичног нерва може да
доведе до парализе хемидијафрагме и диспнеје. Симптоми карцинома плућа могу да буду
и последица хематогеног метастазирања болести у удаљене органе, најчешће у јетру,
надбубрежне жлезде, кости, мозак, плућа.
1.3 Дијагностика тумора плућа
У циљу дијагностиковања тумора плућа и одређивања стадијума болести,
примењују се следеће процедуре:
Радиографија плућа у 2 правца: зависно од локализације тумора најчешће се
приказује централно (перихиларна) или периферно локализована сенка у плућном
паренхиму, плеурални излив, ателектаза, медијастинална лимфаденопатија. Вредан
налаз не искључује постојање тумора.
Компјутеризована томографија (ЦТ) грудног коша: је супериорнија имиџинг
метода у односу на радиографију плућа ЦТ грудног коша са интравенским
убризгавањем контраста и софтверском подршком у виду "прозора за плућа",
омогућава процену димензије тумора и његовог односа са околним анатомским
структурама (аорта, једњак, кичма) као и детекцију увећаних лимфних чворова.
Бронхоскопија: омогућава узимање ткивног узорка за патохистолошку анализу.
Корисна је и за процену ендобронхијалне проширености тумора.
Трансторакална пункција: примењује се код периферно локализованих тумора ради
добијања ткивног узорка за цитолошку и хистопатолошку анализу.
Цитолошка анализа спутума: омогућава дијагностиковање малигних ћелија у
испљувку или трансторакалном аспирационом узорку. Негативан налаз не
искључује постојање тумора.
ЦТ или ултразвучни преглед абдомена: користи се за процену проширености
болести (метастазе у јетри, надбубрежним жлездама, ретроперитонеалним
лимфним чворовима).
Сцинтиграфија скелета: примењује се у циљу дијагностиковања метастаза у
костима
