Visoka zdravstveno–sanitarna škola strukovnih studija “Visan”, Beograd
Seminarski rad
ZDRAVSTVENA NEGA U INTERNOJ MEDICINI
Tema: Zdravstvena nega u kardiologiji
Profesor:
Student:
Dr. Maja Stojadinov Ilić
Beograd, Mart 2023.
3
2. Uloga i zadaci medicinske sestre u prevenciji kardiovaskularnih
bolesti
Zdravstvena zaštita je organizovana i sveobuhvatna delatnost društva sa osnovnim ciljem da
se ostvari najviši mogući nivo očuvanja zdravlja pacijenata i porodice. Obuhvata sprovođenje
mera za očuvanje i unapređenje zdravlja građana, sprečavanje, suzbijanje i rano otkrivanje
bolesti, povreda i drugih poremećaja zdravlja i blagovremeno i efikasno lečenje i
rehabilitaciju. U tom složenom sistemu izdvajaju se komponente kao što su resursi: kadrovski
i materijalni, finansiranje, organizacija, administracija, upravljanje i pružanje zdravstvenih
usluga.(2)
Kliničko-epidemiološka istraživanja utvrdila su činioce koji su se u statistici u značajnoj meri
javljali udruženo sa nastankom mnogih kardiovaskularnih oboljenja (koronarna bolest, angina
pektorios, cerebrovaskularna oboljenja itd.), takvi činioci, odnosno prekursori oboljenja, se
nazivaju činioci rizika odnosno faktorima rizika. Kardiovaskularne bolesti su sve
rasprostranjenije i predstavljaju veliki socio – medicinski i ekonomski problem. Značaj ovih
oboljenja jeste u tome što umanjuju radnu sposobnost obolelih, uzrok su prevremenog
penzionisanja, invalidnosti i umiranja, a za njihovo lečenje i rehabilitaciju troše se značajna
finansijska sredstva. Rizični faktori kardiovaskularnih bolesti su usko povezani sa životnim i
radnim uslovima i stilom života, što određuje osnovne pravce delovanja u smislu njihove
prevencije:
•
unapređenje načina ishrane, naročito u smislu smanjivanja masti u njenoj
strukturi,
•
eradikacija pušenja, povećanje fizičke aktivnosti prilagođeno starosnoj dobi i
zdravstvenom stanju, smanjivanje štetnih psihosocijalnih faktora koji utiču na
kardiovaskularne bolesti.
Mere i aktivnosti u okviru zdravstvene zaštite su očuvanje i unapređenje zdravlja građana,
kontrola i zaštita zdravlja, sprečavanje i suzbijanje bolesti, rano otkrivanje bolesti,
dijagnostičko-terapijske usluge, blagovremeno lečenje, obezbeđivanje lekova, rehabilitacija.
Podela zdravstvene nege na nivoe sačinjena je na osnovu veličine populacije koju pojedini
nivo obezbeđuje, zatim na osnovu karakteristike oboljenja i stanja kojima se pojedini nivoi
bave, kao i na osnovu nekih organizacionih karakteristika. U zaustavljanju kardiovaskularnih
4
bolesti, najveći značaj treba da ima primarna prevencija. Pacijenti koji su već imali neki
ishemijski događaj trebalo bi da budu podvrgnuti merama sekundarne prevencije, posebno
imajući u vidu napredak u medikamentnoj i hirurškoj terapiji.(3)
Primarna prevencija
Primarna prevencija obuhvata akcije koje se preduzimaju kako bi se sprečio nastanak bolesti
ili socijalni problemi. Pristupačna je, prvenstveno je sprovode zdravstveni radnici u
Domovima zdravlja, organizacione jedinice zdravstvenog centra, zavodi za jano zdravlje. U
okviru primarne zdravstvene zaštite postoje opšte i specifične mere. Opšte mere primarne
prevencije podrzumevaju očuvanje i unapređenje zdravlja kroz zdravstveno vaspitanje i
edukaciju, adekvatnu ishranu, adekvatne uslove stanovanja i uslove rada, periodičnih
sistematskih pregleda, fizičko vaspitanje i rekreacija. Specifične mere podrazumevaju
sprečavanje i suzbijanje bolesti kroz imunizaciju, obavljanje lične higijene, zaštitu od
profesionalnih bolesti, sprečavanje kancerogenih faktora.
Sekundarna prevencija
Podrazumeva ranu detekciju bolesti i sprovođenje itervencija koje sprečavaju dalju progresiju
bolesti, sprečavanje širenja prenosivih bolesti, radi sprečavanja komplikacija. Ovaj nivo
zdravstvene zaštite se obezbeđuje kroz specijalističku službu u kliničko- bolničkim
organizacijama. Mere koje se preduzimaju su rana djagnoza i rana nega (sprovođenje
skrininga i sistematskih pregleda) i ograničavanje nesposobnosti (blagovremeno lečenje i
primena terapije).(4)
Tercijarna prevencija
Tercijarna prevencija podrazumeva preduzimanje mera kojima se mogu smanjiti stepeni
oštećenja i invaliditeta izazvane oštećenjem zdravlja. Tercijarna prevencija se produžuje na
oblast rehabilitacije koja, pored medicinske, podrazumeva radnu, socijalnu i profesionalnu
rehabilitaciju.
(
5
)
Kao osnovni zadaci i mere u borbi protiv kardiovaskularnih oboljenja ističu
se:
1. Na polju profilakse kardiovaskularnih bolesti:
•
organizovanje izvođenja odgovarajućih profilaktičkih mera za sprečavanje pojave
oboljenja srca i krvnih sudova, naročito u sprovođenju primarne i sekundarne
profilakse reumatske groznice i degenerativnih bolesti srca i krvnih sudova,
