Menadzeri i stres

UVOD

Stres je pojava koja se sreće svuda tamo gde ljudi žive i rade. Neke profesije su višeizložene stresu, a neke manje. Kao profesije koje se ističu kao stresne su: piloti, spasioci,novinari, glumci, rudari, građevinski radnici, lekari i medicinsko osoblje, posebno oni angažovani u službama hitne pomoći, kontrolori letenja, čuvari zatvora i drugi. Među zanimanjima izloženim stresu vrlo visoko su rangirani i menadžeri i rukovodioci uopšte. Stresi naprezanje ovih profesija proizilazi iz gotovo svakog aspekta posla, a posebno iz radnih operacija: odlučivanja, odgovornosti za obavljene poslove, rešavanja problematičnih situacija,vremenskih pritisaka, iz nastojanja da se u poslu napreduje, da se podigne lični ugled,međuljudskih odnosa, da se pronađe novi posao ali i iz društvenog, privrednog i političkog okruženja. Upravo je tema ovog diplomskog rada stres kod menadžera, odnosno menadžerski stres. Stres je psihofizičko stanje u koje čovek zapada u otežanim prilikama I situacijama. Posledice ovih stanja mogu se izraziti kroz različite emocionalne, intelektualne ili fizičke
simptome.
Stres je pojava koja se sreće svuda tamo gde ljudi žive i rade. Neke profesije su višeizložene stresu, a neke manje. Kao profesije koje se ističu kao stresne su: piloti, spasioci,novinari, glumci, rudari, građevinski radnici, lekari i medicinsko osoblje, posebno oni angažovani u službama hitne pomoći, kontrolori letenja, čuvari zatvora i drugi. Među zanimanjima izloženim stresu vrlo visoko su rangirani i menadžeri i rukovodioci uopšte.Tu su prisutnisvakodnevni konflikti i sama želja da se stvori nešto zadivljujuće uzimajući ogroman danak u svom zdravlju. Naravno, radsa ljudima zahteva jednu meru emocija, ali ne i preveliku, što znači da menadžeri emocionalno doživljavaju svako svoj uspeh ili neuspeh. Pozitivan stres kao što je preteranaradost isto tako deluje kao i preterana tuga.

TUMAČENJE STRESA

Poznati grčki filozof  Platon je govorio da ”sve bolesti tela dolaze iz razuma i duše”. Njegove tvrdnje su se danas u potpunosti pokazale tačnim. Savremeni stručnjaci smatraju da je razum oko 90% direktno odgovoran za sve bolesti i oboljenja.Oboljenja koja su nastala izrazuma ne mogu više biti samo predmet intelektualnih diskusija. Ona postaju veoma bitna, jer utiču na nas svakoga dana.Pre oko četrdeset godina,
kanadski fiziolog dr Hans Selye je otkrio uzrok za ovementalno izazvane bolesti. Nazvao ga je stres. Mnogi savremeni istraživači su potvrdili Selye-ovo otkriće i svoja istraživanja proširila na osnovu njega. Ono što je veoma značajno unovijim istraživanjima je činjenica da svi mi plaćamo određenu cenu, bez obzira da li lično patimo od efekata stresa ili ne. Stres se više ne može posmatrati kao pojedinačan problem. U tom smislu u Americi je stres1976-te godine proglašen za najrasprostranjeniji zdravstveni  problem. Stres je uzročnik broj jedan za oboljenje srca i direktno je povezan sa drugim bolestima kao što su povišen krvni pritisak, depresija, migrena, groznica, kolitis, zamor, čir,alergije, zgrušavanje krvi, a od nedavno i raka.Stres je deo svega što pruža posebno isticanje ili značenje, pogotovu ako to vodi ka iliuključuje psihološki, emotivni ili fizički napor I pritisak. Deo stresa je prema tome subjektivan. Kod različitih osoba isti skup okolnosti proizvodi različite reakcije. Stres jeizazvan kombinacijom fizičkog i psihičkog odgovora na nadražaje ili izazivače stresa koji se javljaju tokom života. Postoje dve  grpe koje razlicito tumače stres:

-Prva grupa ističe da uprkos činjenici da je reakcija tela na stres oblikovana da osigura
opstanaku situaciji ”život-ili-smrt”, opasnosti iz okruženja postaju iste kao i nenasilne pretnje. Danas, društvene pretnje stvorene od strane čoveka su najviše stresne.

-Druga grupa ističe da je društveni stres iniciran pre od intelektualne nego emotivne aktivnosti. U suštini to je u domenu individualne interpretacije događaja koji osobu čini stresnom. Jedino kada čovekovrazum shvati neki događaj kao preteći, uzbuđenje daje signal telu da reaguje psihološki.

Dr. Hans Selye, čovek koji je otkrio fenomen stresa, je posebno bio zainteresovan zaovaj aspekt. Njegovo istraživanje mu je omogućilo da razvije koncept koji je nazvao ”opšti sindrom prilagođavanja”. Sindrom ima tri faze: alarmna reakcija, period otpora I periodiscrpljenosti.