ВЕШТИНЕ 

КОМУНИКАЦИРАЊА 

КРОЗ ИСТОРИЈУ

Никола Ђорђевић,113/19

Термин - комуникације изворно потиче од латинског глагола 

communicare – саопштити, договорити се, расправљати, саветовати (се), 

начинити заједничким

Тиме се људско друштво уско везује за процес сарадње, односно 

могућности да заједнички живе и раде а у сврху већих и/или општих 

циљева. 

background image

 Примање  повратне  информације омогућава  првобитном  пошиљаоцу 

сазнање да  ли  су  његове поруке биле правилно схваћене. Повратна 

информација може да убеди првобитног пошиљаоца, сада примаоца да 

је првобитном примаоцу, сада пошиљаоцу,стало до његовог мишљења. 

Када једном стигне, повратна информација може да подстакне нову 

идеју код пошиљаоца, па на тај начин може да започне нови циклус 

протока информација. Упркос  једноставности  процеса  комуникације,  

комуникација  ретко  функционише  тако  идеално  као  што  би  се  

могло  очекивати. 

Врсте комуникације

Комуникација је друштвени процес, социјални догађај, јер 

претпоставља људе као актере тога чина.” Па се најлакше може 

разумети као општење, односно саопштавање одређене поруке.

По суштини се могу разликовати четири типа комуникације: 

интерперсонална,

интраперсонална,

групна 

масовна комуникација.

background image

Групна комуникација се одвија у оквиру једне или између две или више 

група.  У  зависности  од  величине  групе  мења  се  начин  комуникације 

њених чланова тако да се у мањим групама више остварује интерактиван 

однос лицем улице и сл. док је у већим групама то ређа појава.

Масовна комуникација се одвија путем медија и у њој учествује велики 

број људи који се разликују по старости, образовању, полу, социјалном 

статусу итд.

Želiš da pročitaš svih 22 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti