Naucno posmatranje Navijacke grupe

U V O D Posmatranje je kvalitativni metod istraživanja ponašanja, događaja i procesa, putem koga se predmet istraživanja sistematski i precizno prati i opisuje. Osnovni ciljevi i karakteristike posmatranja su:

•    detaljan opis istraživane pojave – npr. nekog događaja, procesa, ponašanja i  spleta društvenih interakcija koje ta pojava izaziva •    holistički pristup, tj. opisivanje pojave u kontekstu: prostornom (u njenoj isprepletanosti sa srodnim pojavama i onima koje se dešavaju istovremeno s njom) i vremenskom (u njenoj uslovljenosti od drugih pojava koje joj prethode, kao i u njenom uslovljavajućem i uzrokujućem potencijalu prema pojavama koje iz nje proishode ili slede posle nje) •    razumevanje značenja posmatranih pojava i njihovog smisla

Ovaj metod je nezamenljiv kad su u pitanju procesi, ponašanja, događaji koji se mogu odvijati i pratiti jedino u autentičnim, «prirodnim» uslovima, tj. koje nije moguće veštački izazvati ni simulirati. U takve pojave spadaju, recimo: način života plemenskih zajednica, određeni religiozni i drugi obredi i rituali, ponašanje marginalnih grupa, veliki politički događaji, proces rada u različitim uslovima, običan, svakodnevni život ljudi, reagovanje na neke događaje itd. Posmatranje je kvalitativan metod prevashodno zato što se usredsređuje na opis pojave i njeno razumevanje, a manje na količinska merenja i statističke testove povezanosti pojedinih varijabli. Međutim, posmatranje je kvalitativan metod čak i kad u njemu prevagu odnose kvantitativne istraživačke tehnike, tj. kad se, neposredno u toku samog posmatranja, ili kasnije prilikom obrade, klasifikuje materijal, kodira i obrađuje korišćenjem neke od statističkih metoda. Ono je i tada kvalitativno zato što svoj predmet neposredno opaža i to kao celovitu pojavu u njenom prirodnom toku i izvornom obliku. Drugim rečima, istraživanje pojave se ne odvija po unapred postavljenim hipotezama i precizno izvedenim konstruktima o odnosu pojedinih činilaca pojave, niti u njenom saznavanju posreduje armija anketara, kontrolora, ljudi zaduženih za unos, čišćenje, logičku kontrolu i obradu podataka. Kod posmatranja istraživač registruje i beleži ono što se odvija pred njegovim očima i što je po pravilu mnogo opširnije i raznovrsnije od onih aspekata pojave koje mi možemo kvantitivno istražiti . Ovaj metod je nastao u etnologiji, ali se kasnije proširio na sociologiju i danas se koristi i u politikologiji, lingvistici i mnogim drugim naukama. Za razliku od fokus grupa i dubinskih intervjua, posmatranje se primenjuje više od jednog veka. Smatra se da ga je prvi primenio istraživač Smitsonijanvog odeljenja za etnologiju, Frenk Kušing (Frank H. Cushing), koji je, počev od 1879. proveo blizu pet godina među pripadnicima plemena Zuni Pueblo. Desetak godina kasnije Beatris Veb (Beatrice P. Webb) je počela da sprovodi posmatranje života u sirotinjskim kvartovima velikih gradova. Danas je to veoma rasprostranjen metod istraživanja u društvenim naukama na anglosaksonskom prostoru, dok je u kontinentalnoj Evropi i naročito u nekadašnjim komunističkim zemljama mnogo manje zastupljen.