Odlomak

U V O D

Mi Srbi koji smo na strani i uspeli da privučemo pažnju stranog sveta na sebe, treba da govorimo o našem narodu kad god nam se za to ukaže prilika… Ko se ponosi svojim selom, porodicom i svojim narodom, taj je na dobrom putu da se ceo svet ponosi njime, jer ništa nije uzvišenije od čovekove ljubavi prema svemu onome što sačinjava njegov narod.
Mihailo I. Pupin (1928.)

Migracija je populacijski fenomen koji je najteže predvideti; posebno se to odnosi na migriranje visokoobrazovanog segmenta populacije jer je taj segment, više nego ostali, podvrgnut sinergijskim uticajima konjukturnih i političkih činioca na tržištu radne snage. Stoga je migriranje specifičnog segmenta visokoobrazovane radne snage (mozgova) uputno opisati kao kompleksno polje odlučivanja individue u interakciji sa sistematskim činiocima.Poslednji oblikuju regulativno polje individualnih odluka a činioci su: vreme (kraktkoročnost i dugoročnost), informisanost (selektivnost, transparentnost informacija), »mreža kontakata« (networking) pre i posle migriranja), konjuktivni prostor (globalizacija, lokalnost politike zapošljavanja, brzina savladavanja fizikalnog prostora (cene i dostup globalnom transportu) te iskorišćavanje intelektualnih resursa (globalne i lokalne politike vlada i privrede).
Isti činioci oblikuju polje migriranja i ostalih obrazovnih segmenata populacijskih kretanja; ipak, njihovo sudelovanje u definisanju polja migracija mozgova ima posve specifičnu strukturu. Ona se u devedesetima oblikuje u jedno novo, moglibismo reći »prodorno novo« polje činjenica migracionih kretanja mozgova u svetu. Za takvu tvrdnju nalazimo dovoljno argumenata u temeljnim kao i u empirijskim istraživanjima u svetu i kod nas. Pa će tako sklop farijacija kod migriranja mozgova – za razliku od migriranja ostalih segmenata migranata – na operacionoj daljini indicirati pre mobilnos (cilkuliranja) nego odliv ljudi, pre visoku, selektiranu i transparentnu informiranost nego povodljivost i višefaznost migriranja, pre mrežu profesionalnih i prijateljskih kontakta nego »objedinjavanje porodica« i lančane migracija.
U ovom radu prikazaćemo naše viđenje tog inovativnog polja migriranja mozgova (koncepte i modele), uporedićemo ga u osnovnim crtama sa postojećim znanjem u svetu i kod nas i opisati naše istraživanje na područiju odliva mozgova u SCG kako bi smo pokazali strukturu stvarnog ipotencijalnog odliva iz SCG u novije doba.

1.OSNOVNE KARAKTERISTIKE SAVREMENIH MIGRACIJA

Tokom minule četiri decenije ukupni broj međunarodnih migranata više je nego udvostručen, ali je pritom procenat svetskog stanovništva koji se iseljava iz svoje domovine ostao manje-više konstatan. Sada u svetu postoji oko 175 miliona međunarodnih migranata što je oko 3,5 posto ukupnog broja stanovnika Zemljine kugle. Ipak, ako pogledamo samo unutrašnje migracije u Indiji i Kini i ako ih sagledamo zajedno videćemo da broj onih koji se odlučuju na takvu vrstu preseljavanja premašuje ukupan broj međunarodnih migranata. Da li su migracije pozitivne ili negativne za rodnu ravnopravnost i razvoj? U suštini, one mogu delovati i pozitivno i negativno. Kako je mogućno kroz politiku i praktično delovanje osnažiti pozitivni potencijal migracija i ublažiti rizike koje one nose.
Godine 2000. od svakih 35 lica jedno je bilo migrant; ono što je za neke verovatno u još većoj meri iznenađujuće jeste činjenica da polovinu tih migranata danas čine žene. Kada je reč o internim migracijama, ukupan broj je još veći (Međunarodna organizacija za migracije – IOM – 2000). Ipak, dosad je postignut vrlo mali napredak u zajedničkom radu agencija za razvojnu saradnju na planu postizanja rodne ravnopravnosti u vezi sa intervencijama u oblasti migracija a istraživanja rodne prirode migracija još nisu uspela da privuku onu pažnju koju zaslužuju.
U poslednje tri decenije, tačnije od šesdesetih godina, kada je i ekonomska migracija iz ranije Jugoslavije počela da igra značajnu ulogu prvenstveno na evropskom prostoru, fenomen međunarodnih migracija do danas se dosta menja. Te promene su praćenje i promenama odnosa država i politike njihovih vladanja prema ovom fenomenu. Ono što se nekad smatrala jasno različitim pojmovima – npr., stalna u odnosu na privremenu migraciju, ekonomska u odnosu na humanitarnu, dobrovoljna u odnosu na prisilnu – danas se vidi kao jedinstveni fenomen sa različitim aspektima.
Motivacija za migraciju stanovništva postaje danas mnogo kompleksnija. Ljudi koji traže azil danas to čine u velikoj meri i iz ekonomskih razloga. Zbog toga standardna klasifikacija migracionih tokova – kao što su migracija radne snage, porodično okupljanje i traženje azila – nije više jasno razgraničena. Konvencionalna dihotomija između dobrovoljnih i nedobrovoljnih migracija je pomućena. Veza između tokova ekonomskih migracija (regulisanih i neregulisanih) i izbeglica (uključujući tražioce azila) postala je tako tesna da se to ne može ignorisati. S druge strane, podela zemalja na tri čiste kategorije – eligracione, imigracione i tranzitne – nije više validna. U stvari, povećao se broj zemalja koje ne samo što su promenile svoj status već imaju kombinovane karakteristike dve ili čak sve tri kategorije.
Ekonomske migracije, po definiciji, imaju neka zajednička obeležija, mada uzroci njihovog nastajanja ne moraju biti sasvim isti. Različiti su lični atributi ekonomskih migranata: stepen obrazovanja, etničko poreklo, geografsko poreklo, godine starosti i pol. Uz to ekonomske migracije mogu biti stalne ili privremene, legalne ili skrivene. One takođe mogu biti planirane ili spontane, organizovane ili neorganizovane.
Bez obzira na odsustvo precizne statistike, stranci predastavljaju rastuću komponentu savremene globalne radne snage, u čemu prednjači Evropa kao region sa najviše stranaca i najbrojnijom radnom snagom. Procene pokazuju da je u 1993. godini u svetu između sedamdeset i osamdeset miliona ljudi živelo kao stranci, od kojih su oko tri petine bile izdržavana lica.
Migracija stanovništva može se klasifikovati sa stanovišta zemalja porekla (emigracija) i sa stanovišta zemalja prijema (imigracija), ili alternativno, sa stanovišta samih učesnika u njoj. Tako se u jednoj zemlji simultano javljaju različiti tipovi migranata, i to:

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Menadžment

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese