Odnos radne i životne sredine

UVOD
Poslednjih godina, velika pažnja se posvećuje očuvanju prirodne sredine u svim delovima sveta, na svim nivoima, u okviru svih organizacija. Ekološki problemi su posebno uticali na mnoge organizacije, na njihov menadžment, ali i na vodeće menadžere. Organizacije su morale da prate i da se pridržavaju zakonskih propisa o ekološkim pitanjima, morale su da se bave reakcijam ajavnosti u pogledu određenih ekoloških problema. Mnoge organizacije počele su da razvijaju nove proizvodne procese koji ne dovode do ugrožavanja čovekove životne sredine. Neke organizacije su svoju delatnost usmerile ka raščišćavanju ekoloških oštećenja do kojih je većdošlo.Tako se menadžeri sve više i sve češće susreću sa brojnih pitanjima i brojnim problemima zaštite i očuvanja čovekove sredine. Liste ekoloških problema sa kojima se organizacije neminovno susreću izuzetno je dugačka isvakim danom sve obuhvatnija.Vidljivi efekti ekološke krize ogledaju se u brojnim globalnim problemima, od zagađenja prirodne sredine, do nedostatka hrane. Zagađenje prirodne sredine ispoljava se na različite načine i ima mnogo oblika ovog ispoljavanja. Promena klime na planeti uzrokovana je čovekovom delatnošću. Došlo je do pregrevanja planete. Naime, veoma malo povećanje temperature bilo bi dovoljno da se klima znatno izmeni. Jer, gasovi iz staklenika, koji se oslobađaju sagorevanjem goriva na bazi ugljenika, zadržavaju toplotu u atmosferi i kako procenjuju naučnici doćiće do globalnog zagrevanja.To će za posledicu imati viši temperaturu za otprilike 1,5° do 4,5° Celzijusa ( ako se ovako nastavi) , gusto naseljeni delovi kopna će nestati, morska voda će prodreti dalje u unutrašnjost i uzvodno u reke zagađujući pri tome podzemne sveže vode. Promena klime će verovatno smanjiti raznolikost biljnih vrsta.
Ugrožavanje čovekove prirodne sredine tako je poprimilo globalni karakter, kriza je postala prioritetan problem savremenog društva koji se mora rešavati.

KVALITET ŽIVOTNE SREDINE I ODRŽIVOST RAZVOJA ETIČKE ZAŠTITE ŽIVOTNE OKOLINE
Diskutabilno je pitanje da li resurse koji se mogu iscrpiti, odnosno koji se ne mogu obnoviti, sme li se ekonomska nauka tretirati kao ekonomsko dobro, posebno u slucaju životne sredine, koja dugorocno predstavlja uslov opstanka ljudske vrste. Problem se komplikuje i nacinom delovanjam zagadivaca, jer lokacija, vreme i intenzitet delovanja ne moraju da se poklope sa uticajima na okolinu, a marginalni doprinos izvesnih izvora zagadivanja lokalnoj izloženosti,teško se identifikuje. Robotizacija postaje najpouzdaniji pokazatelj stepena i tehnološkog progresa i ekonomskog razvoja. Ona omogucava veliku proizvodnju i neverovatan brz razvoj, ali donosi i mnoge pratece nevolje: ratne sukobe, ekološku zagadenost i pretnju opstanka covecanstva uopšte. Otuda danas vrlo cesto govorimo o održivom ekološkom razvoju.Naime, tehnološki progres omogućava uvecanje ekonomskog rasta i razvoja do
neslućenih razmera, ali dovodi i do neželjenih posledica kao što su ratna razaranja, gubljenje radnih mesta i ekološke zagađenosti, te se postavlja pitanje: kakav je ekonomski razvoj
poželjan? Odgovor na ovo pitanje je samo ekološki održivi razvoj. On podrazumeva definisanje takve razvojne koncepcije koja ce dati odgovor na sledeća pitanja: za koga razvoj,
kakav razvoj, kako ga ostvariti, cime ga ostvariti, odnosno kojim sredstvima? Održivi razvoj treba da integriše prethodno iskustvo, tekuću praksu i viziju budućnosti. Jedino onaj razvoj,
koji vodi racuna o budućnosti na životne sredine-životne okoline, razvoj koji služi svima jeste ekološki razvoj.