Oktogen

UVOD
Savremeno naoružanje zahteva upotrebu savremenih eksplozivnih materija koji su skoro u potpunosti zamenile klasične eksplozivne sastave. Sve više se koriste termostabilne eksplozivne materije (heksanitrostilben, diaminodinitro i triaminotrinitrobenzen itd) i smeše na bazi oktogena, heksogena, pentrita itd.
Eksplozivi i baruti imaju veoma dugu istoriju i našli su primenu u raznim oblastima ljudske delatnosti, pre svega kao oružje, zatim u privredi (rudarstvu, kamenolomima i sl.), kao gorivo u raketnim motorima i kao lekovi.
Eksplozivne materije su jedinjenja ili smeše koja delovanjem spoljašnjeg impulsa u vidu toplote, udara, trenja i sl. mogu u veoma kratkom vremenskom periodu da izazovu ekstremno brzu hemijsku reakciju. Ova reakcija je praćena oslobađanjem velike količine toplote i gasova pod pritiskom većim od pritiska okoline. Zbog toga se gasovi brzo šire, pri čemu se deo energije pretvara u rad, što rezultira rušenjem i razaranjem.
Eksplozija je proces veoma brzog stvaranja toplotne i mehaničke energije, praćen pojavom gasova pod visokim pritiskom.
1. Eksplozivne materije, hemizam dejstva i podela
Eksplozivne materije su čvrste, tečne ili želatinozne smeše ili jedinjenja koje se proizvode za razorne, rušilačke, vojne ili privredne svrhe, odnosno radi kontrolisanog izazivanja i korišćenja fenomena sagorevanja, deflagracije ili detonacije. Rekcije kojima podležu eksplozivne materije se mogu inicirati mehaničkim putem (udar, trenje), dejstvom toplote (iskra, plamen, usijani predmeti), električnom strujom ili detonacijom eksploziva /1/.
Pod pojmom eksplozivni proces podrazumevamo brz proces prelaza potencijalne energije fizičkog, hemijskog ili nuklearnog energetskog sistema preko kinetičke energije elementarnih čestica u mehanički rad uz još neke druge prateće pojave. Zato eksplozije mogu biti fizičke, hemijske i nuklearne. Kod hemijskih eksplozivnih materija imamo dva procesa – sagorevanje i eksploziju.
Hemijska eksplozija karakteriše se:
 Egzotermnošću hemijskih reakcija; savremene eksplozivne materije, one koje se najviše koriste u praksi, imaju toplotu eksplozije od 3500 do 7500 kJ/kg.
 Velikom brzinom odvijanja hemijskih reakcija; najvažnija osobina eksplozivnih materija, kreće se u interval od 1500 do 9200 m/s.
 Prisustvom gasovitih proizvoda reakcije. Vreli gasoviti proizvodi koji nastaju pri eksploziji su nosioci kinetičke energije i rušilačkog dejstva (1 dm3 eksplozivne materije stvara 1000 dm3 gasovitih proizvoda). To je primer gde se hemijska energija, preko toplotne, pretvara u kinetičku energiju čestica koje vrše mehanički rad.
Do procesa eksplozije dolazi zbog sagorevanja unutar samog molekula eksploziva ili eksplozivnih smeša, pod uslovom da one imaju veliki sadržaj kiseonika, što čini osnovnu razliku između eksploziva i zapaljivih materija. Tako sumpor i ugljenik u crnom barutu izgaraju zahvaljujući kiseoniku iz kalijum-nitrata i to mnogo brže nego u vazduhu, a prilikom eksplozije glicerol-trinitrata (nitroglicerina) potreban kiseonik daju atomske grupe ONO2.