Organizaciona kultura

UVOD

Kultura se odnosi na celokupno drštveno nasleđe neke grupe ljudi, to jest na naučene obrasce mišljenja, osećanja i delovanja neke grupe, zajednice ili društva, kao i na izraze tih obrazaca u materijalnim objektima. Reč kultura potiče od latinske reči colere, što je značilo: nastanjivati, uzgajati, štititi, poštovati. Za kulturu postoje i druge definicije koje održavaju razne teorije za razumevanje i kriterijumi za vrednovanje ljudske delatnosti, Antropolozi kulturu smatraju definirajućim obeležjem roda Homo.

Nesumnjivo je da je kultura jedna od najbitnijih ako ne i najbitnija karakteristika čoveka i ljudskog društva uopšte. Svako društvo ima svoju kulturu. Kultura je bitna društvena pojava, koju stvara ljudsko društvo. Apsolutno nekulturnog društva nema, ona je njegov specifični element. Kultura, kulturni procesi i tekovine čine osnovnu pojavu svakog društva.Ljudsko društvo se razlikuje od prirode kulturom. Kultura obuhvata bazu i nadgradnju društva. Misli, postupci, međusobno ophođenje sve to spada u kulturu.

Kultura je osnovna energija pojedinca, društvene grupe, zajednice i društva. Ona pokreće ili zaustavlja aktivnosti i rad, prihvata ili odbacuje inovacije i vrednosti, ubrzava ili usporava ekonomska, socijalna i politička kretanja. To se posebno odnosi na onaj deo kulture koji zovemo duhovna kultura ( nauka, umetnost, filozofija, religija, moral, istorijska svest, socojalizacija ), odnosno kultura u užem smislu. Nivo opšte kulture čini jedno društvo otverenim ili zatvorenim, dinamičnim ili statičnim, razvojnim ili opadajućim, modernim ili tradicionalnim zato što kultura pored svega uključuje tri najvažnija elementa razvoja i napretka društva: nauku, tehnologiju i obrazovanje.

Organizaciono ponašanje bavi se izučavanjem ponašanja ljudi u organizaciji,osnovnim faktorima koji utiču na organizaciju i ponašanje,i metodama koje se mogu koristiti kako bi se uticalo na ponašanje u organizacijama. Cilj organizacionog ponašanja jeste razumevanje,predviđanje,oblikovanje i uticanje na ponašanje ljudi u organizacijama,radi podizanja nivoa organizacionih parametara i zadovoljstva samih članiva organizacije. Savremeni svet je zahvaćen ubrzanim promenama,industrijska tehnologija ustupa mesto informacionim tehnologijama,a tradicionalni način organizovanja uveliko se transformiše i prilagođava zahtevima 21.veka.

Svaku organizaciju čine ljudi pa je funkcionisanje organizacija određeno njihovim ponašanjem.Ljudi,njihov razvoj,njihove mogućnosti,njihova motivacija i načinna koj se upravlja ,postaju odlučujući činilac konkurentske sposobnosti i organizacione spešnosti. Sve to je promenilo koncept,strukturu i izgled tradicionalne organizacije i priroduA posla kojim se ljudi bave. Posledice tih stalnih promena su i promene u ponašanju zaposlenih. Odnos prema ljudima se polako,u procesu rada menja. Pri dolasku u novu radnu sredinu zaposleni s njom uspostavlja specifične odnose akcije i reakcije. On delimično menja svoje ponašanje kako bi se prilagodio zahtevima i pravilima funkcionisanja.

Za rukovodioce je posebno značajno da poznaju uzroke i posledice ljudskog ponašanja,ali se ne smeju samo oslanjati na sopstvenu intuiciju i iskustvo. Organizaciono ponašanje treba naučno istraživati. Budući da je organizaciono ponašanje najmlađa disciplina u sistemu organizacionih nauka,logično je da su mnoga pitanja u vezi sa ljudskim ponašanjem u organizaciji još uvek nedovoljno istažena i izučena.