Osnivanje javne ustanove na primeru zdravstvene ustanove
САДРЖАЈ
1. ОСНИВАЊЕ ЗДРАВСТВЕНЕ УСТАНОВЕ
..............................................................4
1.1. Подела здравствених установа..................................................................................5
1.2. Услови за обављање здравствене делатности..........................................................6
1.3. Начин оснивања здравствене установе.....................................................................7
.........................................................................................9
3. ЗДРАВСТВЕНА УСТАНОВА НА ПРИМАРНОМ НИВОУ ЗДРАВСТВЕНЕ
ЗАШТИТЕ –ДОМ ЗДРАВЉА
............................................................................................9
4. УСЛОВИ У ПОГЛЕДУ ОПРЕМЕ, ПРОСТОРИЈА И ОБЕЗБЕЂЕЊА ЛЕКОВА
УВОД
У већини земаља света све су наглашеније разлике између здравствених потреба и
средстава за задовољење тих потреба. Здравствене потребе се динамички мењају са
демографским и општим развојем људске заједнице, а савремена медицинска достигнућа све
више зависе од скупих технолошких процеса.
Потребе за здрављем и очекивања становништва са једне, и економско-привредних
могућности са друге стране, разлог су што проблематика јавног здравства улази у приоритете
политичких и друштвених збивања већине земаља у свету. Преовладавајући начин
размишљања о здравственој заштити као друштвеној потрошњи и стављање рационализације
и рестрикције у први план, има дугорочне штетне последице, како на социјални мир, тако и
на привреду, јер се заборавља да јавна здравствена делатност путем очувања здравља
популације осигурава ниво продуктивности радно способног становништва и тиме
континуирано доприноси друштвеном дохотку.
Здравствена делатност је делатност од интереса за државу, а обављају је здравствене
установе у државом и приватном власништву. Здравствена заштита би требала да се
спроводи на начелима свеобухватности, континуираности, доступности и целовитог
приступа, без обзира на пол, доба, веру и етичку припадност.
Здравствени систем представља један од најсложенијих система у било којој држави.
С обзиром на његов значај и утицај на здравствено стање становништва сваке државе, као и
због великог економског утицаја, држава спроводи низ мера у планирању и управљању
здравственим системом како би обезбедила стабилно финансирање и рационалан и
квалитетан систем пружања здравствене заштите, а све то у циљу да се у оквиру
расположивих средстава становништву обезбеди основна здравствена заштита.
У свим земљама је због старења становништва и увођења нових и скупих технологија
присутно стално повећање трошкова пружања здравствене заштите. Здравље је друштвени
производ чија се мерљивост тешко исказује у новцу. Унапређење здравља популације
непосредно утиче на унапређење свих видова друштвене делатности. Основна премиса
општег и привредног развоја земље је здрава и социоекономски стабилна популација.
Здравствена делатност путем очувања здравља популације осигурава ниво производње радно
способног становништва и тиме континуирано доприноси бруто националном доходку.
Системи здравствене заштите у свету су веома различити. Може се рећи да свака
земља има властити систем здравствене заштите - сопствену организацију. Разлике међу
системима су у томе на који начин је становништву обезбеђена доступност и покриће
2

У здравственој установи здравствена заштита се спроводи и обезбеђује обављањем
здравствене делатности.
Здравствена делатност је делатност која обухвата спровођење мера и активности
здравствене заштите које се, у складу са здравственом доктрином и уз употребу здравствених
технологија, користе за очување и унапређење здравља људи.
Мере и активности здравствене заштите морају бити засноване на научним доказима,
односно морају бити безбедне, сигурне и ефикасне и у складу са начелима професионалне
етике.
Здравствену установу може основати Република, аутономна покрајина, локална
самоуправа, правно или физичко лице, под условима прописаним Законом о здравственој
заштити Здравствене установе могу се оснивати средствима у државној или приватној
својини.
1.1. Подела здравствених установа
Здравствена установа може се основати као:
1) дом здравља;
2) апотека;
3) болница (општа и специјална);
4) завод;
5) завод за јавно здравље;
6) клиника;
7) институт;
8) клиничко-болнички центар;
9) клинички центар.
Приватна пракса може се основати као:
1) ординација лекара, односно стоматолога (општа и специјалистичка);
2) поликлиника;
3) лабораторија (за медицинску, односно клиничку биохемију,
микробиологију, патохистологију);
4) апотека;
5) амбуланта (за здравствену негу и за рехабилитацију);
6) лабораторија за зубну технику.
Здравствене установе које се оснивају средствима у државној својини оснивају се у
складу са Планом мреже здравствених установа, који доноси Влада.
Здравствене установе основане средствима у државној својини се оргинизују на
примарном, секундарном и терцијалном нивоу здравствене заштите.
План мреже за територију аутономне покрајине, утврђује се на предлог аутономне
покрајине.
4
План мреже утврђује се на основу:
1) плана развоја;
2) здравственог стања становништва;
3) броја и старосне структуре становништва;
4) постојећег броја, капацитета и распореда здравствених установа;
5) степена урбанизације, развијености и саобраћајне повезаности појединих подручја;
6) једнаке доступности здравствене заштите;
7) потребног обима одређеног нивоа здравствене делатности;
8) економске могућности Републике.
Планом мреже утврђују се: број, структура, капацитети и просторни распоред
здравствених установа и њихових организационих јединица по нивоима здравствене
заштите, организација службе хитне медицинске помоћи, као и друга питања од значаја за
организацију здравствене службе у Републици.
Здравствене установе које обављају хитну медицинску помоћ, снабдевање крвљу и
крвним дериватима, узимање, чување и пресађивање органа и делова људског тела,
производњу серума и вакцина и патоанатомско-обдукцијску делатност, као и здравствену
делатност из области јавног здравља, оснивају се искључиво у државној својини.
1.2. Услови за обављање здравствене делатности
Здравствена установа може обављати здравствену делатност ако испуњава услове
прописане Законом, и то:
1) ако има одређену врсту и број здравствених радника одговарајућег степена
стручне спреме, са положеним стручним испитом, а за обављање одређених
послова и са одговарајућом специјализацијом, или научним, односно наставним
звањем;
2) ако има дијагностичку, терапијску и другу опрему за безбедно и савремено
пружање здравствене заштите за делатност за коју је основана;
3) ако има одговарајуће просторије за пријем оболелих, односно здравих лица, за
обављање дијагностичких и терапијских поступака лечења и смештај пацијената,
као и за чување лекова и медицинских средстава;
4) ако има одговарајуће врсте и количине лекова и медицинских средстава које су
потребне за обављање одређене здравствене делатности за коју се здравствена
установа оснива.
Ближе услове у погледу кадра, опреме, простора и лекова за оснивање и обављање
здравствене делатности здравствених установа прописује министар здравља Републике
Србије.
5
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti