Odlomak

UVOD
Tribologija, kao reĉ je izvedena od grcke reci ″tribos″ što oznaĉava trljanje, trošenje, trenje i sl. U nauĉnoj terminologiji pod pojmom tribologija podrazumeva se: ″nauka i tehnologija o medjusobnom dejstvu površina pri relativnom kretanju, sa posebnim naglaskom na problematiku trenja, habanja i podmazivanja″. Ovako široki kocept tribologije saĉinjen je sa namerom da se zainteresuje što veći broj struĉnjaka razliĉitog profila. Tribologija se smatra interdisciplinarnom nauĉnom disciplinom jer se koriste i primenjuju interdsiciplinarna znanja iz fizike, hemije, mehanike, projektovanja, nauke o materijalu, tehnologije podmazivanja, kao i ergonomije, poslovne ekonomije, organizacije, industrijskih metoda itd.
Tribologija nalazi primenu u svim industrijskim granama, ukljuĉujući: avio i automobilsku industriju, inženjerstvo, gradjevinarstvo, bio-medicinu, tekstilnu, optiĉku i mikro – elektronsku industriju. Trenja i habanja prouzrokuju troškove vezane za energiju, održavanje, rezervne delove i povećavaju gubitke. Podmazivanje je postupak kojim se smanjuje trenje i trošenje materijala uvodjenjem maziva izmedju površina u relativnom kretanju. Podmazivanje obuhvata sledeće aktivnosti:

  • ĉišcenje – ispiranje: kliznih (mazajućih) površina, razvodnih instalacija maziva, agregata za dopremanje maziva (pumpe, filteri i dr.)
  • proveravanje stanja maziva (koliĉine i svojstva)
  • dolivanje (ubrizgavanje) maziva
  • zamenu dotrajalog (istrošenog) maziva
  • regeneraciju istrošenog ulja i dr.

U tehnologiji održavanja tehniĉkih sistema, podmazivanje ima veoma znaĉajnu ulogu. Podmazivanje doprinosi smanjenju mehaniĉkog trošenja (habanja) delova sistema, povećava radnu sposobnost sistema ĉime utiĉe na obezbedjenje optimalnih uslova za rad ĉitavog sistema i njegovih sastavnih delova.

 

 

RASHLADNO MAZIVNA SREDSTVA
U metalo-preradjivaĉkoj industiji se pri postupcima obrade upotrebljavaju rashladno mazivna sredstva koja su sastavljena od ulja, vode i aditiva. Ona imaju funkciju hladjenja, podmazivanja i odvodjenja neĉistoća. Izbor rashladno mazivnog sredstva zavisi pre svega od vrste obrade, mašine, alata, obratka i na kraju od ĉoveka koji radi na mašini. Pri odabiru odgovarajućeg rashladno mazivnog sredstva, kao i pri njegovoj upotrebi obiĉno se susrećemo sa razliĉitim pojmovima koje bi trebali da poznaju korisnici kako bi pravilno razumeli sastav i odabrali odgovarajuće rashladno mazivno sredstvo koje nide proizvodjaĉi.

U nastavku ću dati osnovne informacije o sastavu rashladno mazivnim sredstvima kako bi se na osnovu tih informacija korisnici lakše odluĉili o vrsti odgovarajućeg rashladno mazivnog sredstva. Rashladno mazivna sredsva se sastoje od baznih ulja i aditiva, kao što je prikazano na slici 1-1.

 

 

BAZNA ULJA

Bazna ulja predstavlaju osnovu rashladno mazivnih sredstava. Delimo ih na mineralna i sintetiĉka ulja. Bazna ulja mineralnih ulja su destilati nafte, dok su bazna ulja sintetiĉkih ulja od nafte, biljanih ulja ili sa organskim sintezama.Mineralna bazna ulja su rafinati destilacije nafte. Sastavljeni su od parafinskih, natnih i aromatskih ugljovodonika. Parafinska ulja su obiĉno
svetle boje, imaju visok indeks viskoznosti, visok broj taĉaka teĉenja i relativno nisku gustinu. Nemaju dobre osobine razgradjivanja i upotrebljavaju se u sluĉajevima kada je poželjan neutralna reakcija. Naftna ulja su malo tamnije bije od parafinskih ulja. Imaju relativno visoku gustinu, nisku taĉku teĉenja i srednje niske indekse viskoznosti. Naftna ulja imaju bolja odobine razgradjivanja od parafinskih ulja i upotrebljavaju se tamo gde je potreban visok stepen hemijskih i fiziĉkih reakcija. Kod aromatiĉkih ulja molekuli imaju nezasićenu strukturu sa prisutnim dvojnim ili trojim vezama. Aromati predstavljaju visoko nezasićene hemijski vrlo reaktivne supstance.

Sintetička bazna ulja su osnova sintetiĉkih rashladno mazivnih sredstava. Samo njihovo ime nam govori da ih dobijamo sintezom, što je gledajući na dobijanje željenih osobina velika prednost. Hemijskim reakcijama i izborom osnovnih reagensa taĉno odredjujemo osobine konaĉnih proizvoda. Osnovna mana je da su proizvodi dobijeni na ovaj naĉin skuplji. Hemijski sintetiĉka rashladna mazivna sredstva delimo na:

  • polialfaolefine
  • poliglikole
  • estre karbonskih kiselina
  • estre silicijevih kiselina
  • halogenirane ugljovodonike itd

Za rashladno mazivna sredstva na osnovi sintetiĉkih ulja odluĉujemo se u sluĉaju, kada sa mineralnim uljima nije moguće ispuniti specifiĉne zahteve (oksidaciona i/ili hemijska stabilnost, visokotemperaturna ili niskotemperaturna upotrebljivost itd)

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese