Odlomak

U v o d:

Preduzeće je osnovni subjekt tržišne privrede koji se uspostavlja kao samostalna organizacija ljudi i sredstava za proizvodnju, sa određenim zadacima u okviru društvene podele rada. Svoju delatnost preduzeće započinje preduzimanjem određenih privrednih aktivnosti, pribavljanjem elemenata proizvodnje – radne snage i sredstava za proizvodnju, razmenom za raspoloživi novac – kapital. Delovanjem radnom snagom pomoću sredstava za rad u tehnološkom procesu na materijal, stvara se proizvod koji se na tržištu prodaje za novac. Tako dobijeni novac preduzeće ponovo ulaže u pribavljanje elemenata proizvodnje i u svoj razvoj. Pri tome, neposredni cilj poslovanja preduzeća jeste uvećanje uloženog kapitala, što se ispoljava u vidu profita kao prinosa na uloženi kapital.
Preduzeće ima određene karakteristike po kojima se razlikuje od drugih društvenih subjekata. Tako, za preduzeće se kaže da je:
 osnovni subjekt tržišne privrede,
 organizaciona celina, odnosno skup ljudi i sredstava za proizvodnju,
 samostalno privredno-pravno lice
U procesu društvene reprodukcije preduzeće se javlja kao samostalna privredna organizacija. Ono što funkcioniše uspostavljanjem odgovarajućih međusobnih odnosa elemenata proizvodnje, koji su usklađeni:
 kvalitativno,
 kvantitativno i
 vremenski
Preduzeće je nosilac određenih zadataka u procesu privređivanja koje obavlja odgovarajućim sredstvima. Zadaci preduzeća proističu iz društvene podele rada. Vlasnik kapitala, na osnovu istraživanja tržišta i procene svojih mogućnosti, opredeljuje se za ulaganje novca u pokretanje određene privredne aktivnosti. NJihova odluka uslovljena je očekivanim uspehom koji se izražava sticanjem profita na uloženi kapital. Osnovni uslov za ovako izraženu uspešnost preduzeća jeste izvršavanje odgovarajućih zadataka u procesu privređivanja, što se proverava u tržišnoj razmeri.
Elementi preduzeća su:
 radni kolektiv kao nosilac radne snage,
 sredstva za proizvodnju,
 organizacija,
 rezultati poslovanja.
Najčešće korišćeni kriterijumi za razvrstavanje preduzeća jesu:
 delatnost,
 karakter procesa rada,
 struktura delatnosti proizvodnje,
 veličina i
 vlasništvo
Pojam, cilj i vrste inventarisanja Milanović Jovan

1.1. Pojam, cilj i vrste inventarisanja

Pod popisom ili inventarisanjem se podrazumeva utvrđivanje stvarnog stanja sredstava i njihovih izvora, kao i upoređivanje tako utvrđenog stanja sa knjigovodstvenim stanjem.
Cilj inventarisanja je da se utvrdi stvarno stanje sredstava i njihovih izvora u određenom trenutku i da se tako utvrđeno stvarno stanje uporedi s knjigovodstvenim stanjem da bi se proverila tačnost rukovanja materijalnim vrednostima. Razlike mogu nastati između stvarnog i knjigovodstvenog stanja iz više razloga, kao na primer: zbog grešaka u knjigovodstvu ili pri manipulaciji materijalnim sredstvima, zbog postepenog gubljenja u težini (kalo) ili kvalitetu (kvar), zbog nastalih materijalnih šteta usled više sile, zbog nesavesnog rukovanja sredstvima, kriminala i sl. Znači, inventarisanje ima kontrolnu ulogu u očuvanju i zaštiti imovine kojom preduzeće raspolaže. Neslaganja stvarnog i knjigovodstvenog stanja iskazuje se kao višak ili manjak na pojedinim delovima imovine.
Cilj (svrha) inventarisanja je:
1. u dvojnom knjigovodstvu da se svede knjigovodstveno stanje zasnovano na dokumentovanim promenama, na inventarno stanje, zasnovano na stvarnim promenama, a
2. u prostom knjigovodstvu da se prikaže ukupna imovina, obaveze i kapital i da se pomoću dva uzastopna inventara utvrdi rezultat poslovanja nastao u periodu između dva inventarisanja.
Inventarisanje je obavezno za sva preduzeća. Zakonom o računovodstvu je predviđeno da sva preduzeća najmanje jednom godišnje inventarisanjem utvrde stvarno stanje svojih sredstava. Ovo inventarisanje se vrši najčešće na kraju poslovne godine, 31. decembra i predstavlja redovno inventarisanje. Na početku poslovanja preduzeća takođe se redovno vrši inventarisanje. Redovno inventarisanje obuhvata popis celokupne imovine – sredstva i izvore sredstava, te je istovremeno ono i potpuno inventarisanje.
I N V E N T A R I S A NJ E

Pojam, cilj i vrste inventarisanja Milanović Jovan

Vanredno inventarisanje se najčešće vrši u toku poslovne godine i obuhvata popis pojedinih delova sredstava (npr. samo materijal, ili samo robu, ili blagajnu i sl.), pa je ono znači nepotpuno. Vanredno inventarisanje se vrši u slučaju povećanja ili sniženja cena, prilikom predaje dužnosti magacionera, kontrole pojedinih lica koja rukuju sredstvima i sl.
Inventarisanje se može obaviti povremeno, a to znači da se u određenim vremenskim intervalima utvrđuje trenutno stanje sredstava i izvora sredstava, dok se kontinuirano inventarisanje obavlja u toku cele godine. Ovo je karakteristično za ona preduzeća čiji popis svih sredstava, ili samo nekih, traje dugo (na primer, velika stovarišta građe ili rude i sl.)

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Ekonomija

Više u Maturski Radovi

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese