Pojam i značaj carina

Uvod
Carine i carinski sistem odredjene države je od odgromnog značaja za razvoj i zaštitu domaće privrede. Bez modernih carina i carinskog sistema ne može se ostvariti ni privredni prosperitet zemlje, a niti njeno uključivanje u medjunarodne tokove. Carina je snažan izvor budžetskih prihoda države. Carina i carinski sistem moraju da se stalno menjaju, dopunjuju i usavršavaju, sve u cilju da carina bude ekonomski faktor zaštite i razvoja domaće privrede. Na tom planu, država ne može imati samo autonomna reženja, nacionalna rešenja, već su u carinski sistem moraju inkorporirati i savremena medjunarodna rešenja pre svega, predvidjena kod niza razvijenih država, kao i rešenja koja postoje u medjunarodnim organizacijama, pre svega u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO). To je uslov, bez kojeg se ne može razvijati domaća privreda, niti uključivati ista u medjunarodne privredne tokove. Carina ima posebnu ulogu i pri premošćavanju carinskih i vancarinskih barijera koje postoje, posebno kod niza ekonomskih integracija, pa i carinska unija. U tim slučajevima, moraju se tražiti odgovarajuća pravna i ekonomska rešenja kako bi robe i proizvodi iz zemalja koje se nalaze izvan takvih regionalnih ekonomskih integracija mogle da dopru i na tržištu (na primer, putem zaključivanja posebnih ugovora o carinskim preferencijama i drugih ugovora kojima bi se unapredila robna razmena izmedju zemalja ekonomske integracije i zemalja koje se nalaze izvan tih integracija). Primer za to je Evropska unija (EU) i privredna saradnja zemalja izvan EU sa ovom integracijom, gde se putem opšte šeme preferencijala nastoji unaprediti privredna saradnja EU sa odredjenim zemljama. Naša zemlja očekuje da uskoro i ona zaključi, poseban sporazum sa EU o asocijaciji i pridruživanju, sa perspektivom punopravnog uključivanja u Evropsku uniju.

Pojam i značaj carine
Carina je odredjen iznos u domaćoj valuti koji vlasnik robe plaća državi prilikom prelaska robe preko državne granice. Ona predstavlja najstarije i najprihvatljivije sredstava spoljnotrgovinskog politike. Naziv carina se koristi za vrstu posrednog poreza koji se napaćuje u spoljnotrgovinskom prometu. Carine predstavljaju za duže vreme nepromenjiv instrument spoljnotrgovinske politike. To znači da se carine ne mogu brzo menjati i bez odgovarajuće zakonodavne, u pravilu vremenski dugačke procedure.
U modernom smislu, carina se smatra dažbinom (posrednim porezom) koji se naplaćuje, najčešće, na uvoznu robu u vidu odredjenog iznosa, a po utvrdjenim carinskim stopama u Carinskoj tarifi, bilo u cilju zaštite domaće privrede, fiskalnih, socijalnih i drugih razloga. Kod nekih zemalja postoji i carina koja se naplaćuje na robu koja se izvozi iz zemlje i to najčešće, iz socijalnih razloga. Na primer, naplatu ovakve carine u Indiji koja je uvedena na žitarice i neke druge prehrambene artikle, kako bi se sprečio izvoz istih roba. Na taj način, omogućava se putem ove carine zadržavanje istih roba na indijskom tržištu, u cilju prehranjivanja domaćeg stanovništva. Iz tih razloga, ovakve izvozne carine, nazivaju se i socijalnim carinama.
Savremena carina ima ulogu pre svega da zaštiti domaću proizvodnju i da joj omogući adekvatniji i uspešniji razvoj. Ovo je iz razloga, što se sa naplatom carine na robu koja se uvozi u carinsko područje jedne države smanjuje njena preterana konkurencija na tržištu zemlje uvoza. Domaći kupac je motivisan, vrlo često, da se opredeljuje za kupovinu domaće robe, pod uslovom da je ista približnog kvaliteta ili čak i malo lošija od inostrane uvozne robe, na koju je naplaćena carina. Ovo i zbog činjenice, da je domaća roba ne samo što je jeftinija u odnosu na inostranu, nego i iz razloga što je često za nju obezbedjen adekvatniji i brži servis, a nekada i kupovina na kredit.
Carina pored tog primarnog dejstva, ima i sekundarnu ulogu, tj. da se ne može zanemariti ni njen fiskalni efekat – da ona predstavlja i značajan izvor prihoda država i njenog budžeta. U ranijim periodima, ovaj je odnos bio obrnut, pa je primarna uloga carina bila fiskalna, a sekundarna zaštita domaće proizvodnje. To se, medjutim, može reći i danas za niz država, azijskog i afričkog kontinenta, kod kojih su stope u carinskoj tarifi enormno visoke i kreću se u rasponima od 150% – 300% (primer, Sudan, Arapska Republika Sirija, Maroko i neke druge), pa čak i kod nekih država američkog kontinenta (Brazil, Peru, Kolumbija, Bolivija) gde uvozne carinske stope prelaze procenat od 100%.