Pojmovno određenje menadžmenta i menadžera

POJAM MENADŽMENTA

Sama reč menadžment potiče od engleske reči MANAGEMENT, koja vodi koren od francusko-engleske reči MANAGE što u izvornom značenju ima smisao biti slobodan (kadar ), učiniti nešto, upravljati nečim, te je najbolje prevesti kao UPRAVLjANjE ili RUKOVODjENjE.
Upravljanje je fenomen današenjeg  vremena , neophodnost savremenog života i rada
Upravljački pristup u rešavanju raznovrsnih problema , osnovna je karakteristika modernog menadžmenta , bez koga je nemoguće efikasnije delovanje , funkcionisanje i razvoj

Menadžment je posebna naučna disciplina, multi disciplinskog karaktera, koja se bavi istraživanjem problema upravljanja poslovima, poduhvatima i društvenim sistemima.
Ova disciplina proučava upravljanje, kao složeni proces sa nizom procesa, i kao grupu ljudi koja upravlja procesima i sistemima, a takođe proučava sve pojedinačne, upravljačke probleme i fenomene vezane za efikasno izvršavanje određenih zadataka i poslova.
Za menadžment kao izraz, odnosno pojam karakteristično je to da on (još uvek)nije sveobuhvatno, jednoznačno i precizno određen. Ovo stanje nije posledica samo nedovoljne razvijenosti menadžmenta kao nauke, već činjenice da je menadžment kompleksan pojam, pojam koji ima više značenja.
Treba ga posmatrati sa tri aspekta :

•    Prvi  aspekt  kaže da je menadžment proces usmeravanja rada ljudi ka nekom cilju ;
•    Drugi  aspekt govori o menadžmentu kao zanimanju, odnosno o menadžerima koji se       bave usmeravanjem drugih ljudi ;
•    Treći  aspekt se bavi menadžmentom kao naučnom disciplinom , odnosno teorijom i  praksom

Najprihvaćeniju definiciju menadžmenta dao je Anry  Fayol , koji kaže da :

“ Menadžment predstavlja process predviđanja , organizovanja , komandovanja ,
kordinacijei i kontrole .”

Evoluciju menadžmenta permanentno prati diskusija o tome da li se menadžment može posmatrati kao nauka i/ili kao veština. Kasnije, a naročito u drugoj polovini dvadesetog veka, preovlađuje mišljenje da menadžment treba smatrati i kao nauku i kao veštinu.

 
ISTORIJAT MENADŽMENTA
Kada se govori o istorijatu menadžmenta, neophodno je napraviti razliku između menadžmenta kao prakse, i menadžmenta kao naučne discipline.
Suština industrijske revolucije sastoji se u naglašenoj tehničkoj podeli rada, i zameni rada radnika radom mašina.
Do industrijske revolucije došlo je tek u Engleskoj, krajem 18-og veka. Osnovu revolucije činila je parna mašina.
Primena parnih mašina uticala je na sniženje troškova i cene proizvoda, kao i na proširenje tržišta.
Ovim je izgubljena potreba za kvalifikacionim skupim radnicima, a posao su obavljali polukvalifikovani radnici koji su se brže i lakše uvodili u posao, i lakše zamenjivali.
Krajnji rezultat je bio daleko veći, kvantitet u neznatno lošiji kvalitet, ali je cena proizvodnje značajno smanjena, a time profit skočio.
Za menadžment industrijske revolucije karakteristična su dva primera:

1)    Livnica Soho
2)    Nju Lanark.

Livnica Soho, koja je bila vlasništvo Boltona, Vata i kasnije njihovih sinova, nije bila poznata samo po proizvodnji parnih mašina već i po tome da je u njoj primenjeno mnoštvo rešenja iz oblasti menadžmenta.
Opšte je poznato da je proces rada odigrao ključnu ulogu u razvoju čoveka. Položaj čoveka u društvu od davnina se mogao odrediti pomoću rada.

Ljudi su tokom razvoja civilizacija živeli u različitim oblicima društvene zajednice, kao što su: demokratija, oligarhija, autokratija, anarhija, monarhija, republika i sve su se odlikovale određenom vlašću.

Od karaktera vlasti u tim zajednicama zavisio je položaj ljudi u različitim društvenim sistemima odnosno način upravljanja ljudima.

Ono što je posebno za nas interesantno sa kadrovskog aspekta, jeste da su postojale skupštine – narodne i političke. Strukturu skupština čini veće plemića i političko veće pokrajina. Skupštine su birale državne službenike (ministre i savetnike).
Pored ministara i savetnika, skupština shodno teoriji o četiri strane sveta, pripremaju i četiri činovnika gde će svaki zastupati po četvrtinu stanovništva.
U političko-pravnom smislu u indijskoj civilizaciji susrećemo prve obrise lokalne samouprave, tako što je zemlja bila podeljena na regije na čijem čelu stoji vazal-kralj, zatim na okruge kojima upravlja šef poslova (poglavar), pa na opštine na čijem čelu je opštinsko veće sastavljeno od predstavnika trgovaca, pisara i zanatlija.