Дипломски рад
САДРЖАЈ
Увод…………………………………………............................................. 3
1. Појам и основне карактеристике јавних прихода…………………... 4
1.1. Врсте јавних прихода………………………………………............ 5
1.2. Обиљежја пореза као најиздашнијег облика јавних прихода…... 6
2. Значај и улога пореске администрације……………………………... 8
2.1. Функције пореске администрације……………………………….. 9
2.1.1. Утврђивање пореза……………………………………………... 10
2.1.2. Пореска контрола………………………………………………. 12
2.1.3. Пореска ревизија……………………………………………….. 13
2.1.4. Наплата пореза………………………………………………….
14
3. Организација пореске администрације……………………………… 15
3.1. Институционални начини организовања………………………… 15
3.2. Модели организације……………………………………………… 16
3.2.1. Модели према врсти……………………………………………
16
3.2.2. Функционални модел…………………………………………..
17
3.2.3. Модел према врсти пореског обвезника……………………… 18
4. Ефикасност пореске администрације………………………………..
19
4.1. Кадровска опремљеност…………………………………………..
21
4.2. Материјална опремљеност………………………………………..
25
5. Трошкови наплате пореза као дио трошкова опорезивања………..
27
6. Пореска администрација у земљама у транзицији………………….
29
7. Пореска администрација у БиХ- управа за индиректно
опорезивање……………………………………………………………… 32
7.1. Пореска управа Републике Српске……………………………….. 34
Закључак………………………………………………………………….
39
Литература……………………………………………………………….. 40
2
Дипломски рад
1. Појам и основне карактеристике јавних прихода
Свака држава своје јавне расходе финансира из својих јавних
прихода. Јавни приходи су приходи државе који се користе за подмирење
јавних расхода.
Основне карактеристике јавних прихода су следеће
1
:
1. Државни приходи служе за подмиривање јавних потреба и одређени
су квантитативно износима који су неопходни и довољни да се те
потребе финансирају;
2. Државни приходи убирају се углавном фискално, даџбински,
принудним путем;
3. Државни приходи убирају се у новцу. У савременим државама ти се
приходи само изузетно и у мањој мјери убирају и у натури;
4. Приходи државе дио су новостворене вриједности и чине дио
друштвеног производа, који се ствара у привреди, у тржишном
сектору а служи за јавне потребе;
5. Ти се приходи убирају из извора који се економски обнављају. Само
се изузетно државни приходи узахватају из имовине (реални порези
на имовину);
Савремени јавни приходи су даџбински тј. обезбјеђују се углавном
принудним путем. Међу даџбинским приходима (порези, даџбине, таксе)
највеће учешће и најзначајнију улогу имају порези. Они у структури
укупних даџбинских прихода учествују са 70-90%
2
. Зато је и модел
опорезивања (утврђивања пореског извора, пореске основице, примена
пореске стопе, порески поступак……) исти или сличан и за остале
даџбинске приходе (царине, таксе,и посебно за доприносе).
Јавни приходи се регулишу законима и квантитативно се се одређују
фискалном политиком, а примјењују их пореска администрација и управа
царина. Зато је битно да земља има добре законе којима уређује и
регулише ову материју (фискални систем) ефикасну фискалну политику
али и да њена пореска (царинска) администрација буде ефикасна у
обезбјеђењу јавних прихода.
Теорија јавних прихода треба да нас упозна са природом и врстама
јавних прихода односно прихода јавних организација и оним комплексом
проблема економских, социјалних и правних који стоје у вези са
обезбеђењем буџетских средстава. У вези са тим,и Проф. Перић истиче да
расподјела јавних прихода на физичка и правна лица, као и њихово
1
Горчић Ј., Јавне финансије, Финансијско право и економија јавног сектора, Ниш 2005., стр. 341.
2
Ибид ., стр. 341.
4
Дипломски рад
прикупљање, представља проблематику од прворазредног значаја
3
. Она
проистиче из снаге ефеката. Ови ефекти су сложеног карактера, јер се
изражавају у више димензија. Зато је финансијска наука поклањала и
поклања посебну пажњу јавним приходима. У том смислу створена је и
теорија јавних прихода у оквирима финансијске теорије, која је себи
ставила у задатак да теоретски испита облике и врсте јавних прихода,
њихову организацију и структуру, затим да испита комплекс финансијских
и других дејстава у вези са њиховим постојањем и функционисањем, као и
да постави одређене принципе који би требало да пруже одређене путоказе
за њихову примјену у текућем животу.
1.1. Врсте јавних прихода
У финансијској теорији се користе различити методи за
класификацију јавних прихода што је од значаја не само за њихово
изучавање већ и за изградњу што адекватнијег система њиховог
коришћења ради остваривања финансијских, а тиме и других циљева
државе. Основна подјела јавних прихода је на фискалне и нефискалне али
постоје и друге класификације од којих су најчешће и најпознатије
4
:
1. оригинарни и дериватни(изведени) приходи,
2. јавноправни и приватноправни приходи,
3. редовни и ванредни приходи,
4. повратни и неповратни приходи,
5. приходи ширих и ужих територијалних јединица,
6. намјенски и ненамјенски приходи,
7. приходи у новцу и приходи у натури,
8. приходи по принципу способности плаћања,
9. приходи од становништва и приходи од правних лица
3
Перић А., Финансијска теорија и политика, Савремена администрација, Београд, 1987, стр. 252.
4
Ибид .,.стр. 344.
5
Дипломски рад
- Непостојање права на повраћај пореза.
Порезе карактерише и
непостојање права на повраћај пореза. Обавезност давања значи да се
обвезник одриче једног дијела своје економске снаге и у корист државе,
без могућности да му се средства било кад врате. На основу фискалног
суверенитета држава постаје власник средстава која су убрана
опорезивањем, наиме, ради се о преносу средстава из режима приватне у
облик државне својине.
- Одсуство непосредне противнакнаде.
Следећа карактеристика
пореза пружа основ за разликовање пореза од других врста фискалних
прихода. То специфично обиљежје састоји се у праву на противчинидбу
која мора непосредно да буде извршена и да буде исто тако видљива. Код
пореза није заступљен принцип
quid pro quo
што означава одсуство
непосредне противнакнаде. Основ настанка пореске обавезе јесте пореска
способност а не извршена услуга од стране пореског органа. Зато
обвезници који су уплатили порез не могу захтјевати од државе одређену
чинидбу или пропуштање. Не постоји корелација између висине пореза
које обвезник плаћа и користи које има од разних државних услуга и мјера
финансираних пореским приходима. Средства прикупљена опорезивањем
држава користи за подмирење јавних потреба у бројним областима
друштвеног живота (спољна одбрана, државна управа, област привреде,
образовања, здравља, социјалног старања и др.). Сви грађани, како они
који порез плаћају тако и они које не плаћају (тзв. проблем бесплатног
јахања), или су ослобођени од плаћања, могу да користе све услуге државе
које се подмирују приходима прикупљеним опорезивањем. Корист је
посредна и зато не постоји могућност њеног непосредног уочавања. Док за
плаћену таксу обвезник, насупрот порезу, добија тачно одређену
противнакнаду садржану у специјалној услузи нематеријалне природи.
- Недестинираност пореза. У савременим државама порези служе за
задовољавање јавних потреба односно њима се финансирају јавни расходи.
Стога је елемент државне принуде легалан и допуштен јер се порези заводе
у општем, јавном интересу. Наплаћени порески приходи користе друштву
у цјелини и намјњени су подмиривању свих јавних расхода државе. Ова
карактеристика указује на недестинираност пореза што значи да намјена
трошења ових прихода, по правилу, није унапријед утврђена. Принцип
недестинираности пореза усвојен је из разлога сврсисходности. Међутим,
има појединих пореских облика у неким пореским системима чија је
намјена унапред утврђена, нпр. порез на зараде служи за финансирање
социјалног осигурања у америчком пореском систему.
- Порез је новчани приход.
Порези су у савременим државама
новчани приходи а само изузетно се убирају у натури, у неким ванредним
7
