Postupci električnog ispitivanja i kontrole

1. POSTUPCI ELEKTRIČNOG ISPITIVANJA I KONTROLE

1.1 Pojam ispitivanja

Svrha ispitivanja je dobijanje relevantnih informacija vezanih za vrednosti izvesnih veličina,
svojstva proizvoda i ugrađene opreme, u ovom slučaju električnih mašina i transformatora. Ispitivanjima se proveravaju:
• tehnička svojstva (kvalitet materijala, upotrebljeni delovi, tehnološka i konstrukciona rešenja, izdržljivost u odnosu na određena naprezanja (npr. dielektrična, mehanička, termička), zapakovanost, konzerviranost,
• funkcionalna svojstva (sposobnost izvršavanja određene namene, radne karakteristike, trajnost u odnosu na određene uslove korišćenja) i
• ekonomska svojstva (gubici, stepen iskorišćenja).
Informacije dobijene ispitivanjima su neophodne za odlučivanja u svim fazama životnog veka električnih mašina i transformatora (faze idejnog rešenja, projektovanja, razvoja, izgradnje, nabavke, eksploatacije i održavanja).Da bi se pristupilo ispitivanjima električnih mašina i transformatora potrebno je prethodno ovladati znanjima vezanim za:
• objekt merenja (u ovom slučaju električne mašine ili transformatora ili njenog dela);
• fizičke veličine i tokove procesa koje želimo izmeriti (često je potrebno proceniti ili
poznavati očekivane vrednosti (barem red veličine), uz poznavanje suštine fizičkog principa procesa;
• standarde i propise;
• tehnologiju elektrotehničkih materijala;
• mašinske elemente u električnim mašinama ;
• odgovarajuće metode merenja (postupak, tačnost);
• primenu odgovarajućih mernih instrumenata i pribora (rukovanje, očitavanje,
upravljanje i sl.);
• poznavanje smisla, razloga primene i principa rada i rukovanja opremom niskog i, po potrebi, visokog napona,
• opasnosti, mere zaštite na radu i pružanje prve pomoći.

1.2 Načini ispitivanja

S obzirom na način, ispitivanja delimo na:
• pregledavanje – na onovu ljudskih čula, pre svega vida, utvrđuju se svojstva i stanje opremljenosti;
• identifikovanje -deo pregleda tokom kojeg se prepoznaje i utvrđuje postojanje delova
(po količini i smeštaju), natpisa, oznaka i drugog;
• proveravanje svojstava (naročito izdržljivosti) primenom ogleda, pri čemu deo
proveravanja tokom kojeg se utvrđuje i potvrđuje istinitost i ispravnost stvarnog stanja nazivamo verifikovanjem;
• merenje svojstava, pri čemu ovde obuhvatamo i obračunavanje i prikazivanje (crtež,
tabela ..) izmerenih veličina.
• izračunavanje (određivanje) – primenjuje se u slučajevima nije moguće proveriti ili
izmeriti svojstva
Ispitivanja obavljaju priučeni ili specijalizovani ispitivači.

1.3 Kontrola

Kontrola je nadgledanje u odnosu na nečije ponašanje, rad i rezultate rada, a sprovodi se
kako tokom proizvodnje, tako i tokom korišćenja.U proizvodnji se kontrola sprovodi radi održavanja pogreški unutar tolerancija,zbog sprečavanja zloupotrebe i izbegavanja uvećanja štete ili kvara.Time se postiže ekonomičnost proizvodnje uz osiguranje odgovarajućeg (propisanog ili potrebnog) kvaliteta. Prilikom kontrolisanja se određuje broj uzoraka, način ispitivanja, kao i dozvoljena, odnosno nedozvoljena odstupanja od propisanog kvaliteta.U eksploatacije se, u cilju planiranja blagovremenog remonta, popravki, rekonstrukcija i sl., sprovodi kontrola postojanosti ili promene karakterističnih osobina. Time se poboljšava sigurnost, pouzdanost, raspoloživost i ekonomičnost pogona.

1.4 Merenje osnovnih električnih parametara

Osnovne električne parametre koje je potrebno definisati u svrhu funcionisanja sistema su električna struja i napon, snaga, omski otpor namota i otpor izolacije. Za merenje električnih veličina koriste se prema principu rada mehanički i elektronski, a prema načinu prikazivanja analogni i digitalni instrumenti. Danas su u primeni dominantni elektronski, digitalni instrumenti, mada u obrazovnim laboratorijama u našim uslovima i dalje prevlađuju mehanički, analogni instrumenti.

1.4.1 Merenje električne struje i napona

Merenja relativno malih struja i napona, se mogu izvesti standardnim instrumentima (ampermetrima i voltmetrima) neposredno uključenim u merno strujno kolo. Pri iole većim strujama i naponima takvo rešenje postaje nepraktično i teško izvodljivo, pa se tada upotrebljavaju merni transformatori. Merni transformatori smanjuju merene struje i napone na vrednosti koje su prikladne za merenje standardnim instrumentima, tj. redovno na nominalne struje od 1A ili 5A i nominalne napone od 100V,200V,100/3V i 200/3V.Ujedno takvi merni transformatori služe za izolovanje mernih instrumenata od visokog napona u merenom krugu, tako da rukovanje s njima postaje bezopasno.

1.4.2 Merenje aktivne snage

Merenje aktivne snage se vrši kod jednosmerne struje te aktivne i reaktivne snage jednofaznih i trofaznih sistema.

1.4.2.1 Merenje aktivne snage jednosmerne struje

Potreba za merenjem snage jednosmerne struje kod električnih mašina se javlja kod:
• utrošene snaga motora sa jednosmernu struju ( P 1 ),
• korisna snaga generatora jednosmerne struje ( P ) i
• snage potrošnje induktora mašine na jednosmernu struju ili sinhrone mašine ( U p I p ).

Merenje se, po pravilu izvodi pomoću ampermetra i voltmetra za jednosmernu struju, dok vatmetar može da posluži za ocenu valovitosti odnosno impulsivnosti.Greška merenja jednaka je razlici snage određene iz pokazivanja instrumenata i stvarne snage koju motor prima.Ova greška je zanemariva, osim u slučaju mikromašina, kada treba uzeti u obzir potrošnju instrumenata.

1.4.2.2 Merenje aktivne snage naizmenične struje

Za merenje aktivne snage naizmenične struje se po pravilu koriste vatmetri, za
laboratorijska merenja elektrodinamički (klase 0,1; 0,2; 0,5), a za industrijska merenja
indukcioni (klase 1; 1,5; 2,5 ; 5). Danas u upotrebi prevladavaju elektronski instrumenti.