DIPLOMSKI RAD
DIPLOMSKI RAD
TEMA
Pranje novca u medjunarodnoj trgovini
Mentor: Student:
DIPLOMSKI RAD
u regularne novčane tokove. Ovo je jedan od velikih problema sa kojim se suočavaju sve
zemlje sveta, a posebno zemlje u tranziciji kao što je Bosna i Hercegovina. Ovaj problem
predstavlja pretnju za ekonomsku i političku stabilnost zemalja u kojima se to dešava te
generalno ne doprinosi ekonomskom razvoju u Bosni i Hercegovini. Stoga ćemo u
narednim delovima ovog rada nastojati opširnije objasniti pojam pranja novca zatim
otkrivanje opranog novca, izvore ilegalno stečenog novca te faze, metode, nacine pranja
novca
i
mere
za
sprečavanje.
Važno je napomenuti da je ovaj problem kompleksni sistem koji se razvija, primenjuju se
nove tehnike, a perači se sve više usavršavaju. Kriminalci se skrivaju iza komplikovanih
transakcija koje obuhvataju međunarodne transfere, usitnjavaju transakciju na manje
iznose ili transferuju na račune većeg broja osoba, menjaju oblik novca, a pri svemu tome
koriste se i savetima vrhunskih bankarskih stručnjaka, brokera, investicijskih bankara,
računovođa, konsultantskih kuća, javnih beležnika i advokata. Proces pranja novca dakle
vrše visoko obrazovani kadrovi koji pomoću napredne tehnologije prate svetske trendove i
usavršavaju svoja znanja kako bi ih kasnije primenjivali. Što nam daje jasnu sliku da ma
koliko faza prljavi novac prođe te koliko oblika ta nezakonita sredstva su promenila ona
nikad neće biti čista u očima zakona.
DIPLOMSKI RAD
1. Sistem međunarodne trgovine i pranje novca
Novac se pojavio hiljadama godina pre papira i kovanica, a nikada se neće saznati ko je
došao na ideju da se nekom objektu odredi vrednost i nameni tako važno mesto u trgovini.
Novac je, dakle, zamisao da neki određeni predmet ima vrednost i da je prihvaćen u svim
vrstama razmene. Novac može imati bilo koji oblik. U različitim vremenima, na različitim
mestima, novac može biti gotovo sve što se može zamisliti. Zašto je sve to toliko važno za
prevenciju pranja novca? Moramo biti svesni da, iako većina procesa pranja novca
obuhvata samo neke oblike novca, sve može biti upotrebljeno u procesu pranja novca:
dijamanti, zlato, kreditne kartice, deonice, garancije, retke kovanice, polise osiguranja i
još mnogo drugih različitih oblika novca. Te vrste transfera novca u različite oblike
ograničene su samo maštom osobe, a ne oblikom u kojemu se novac pojavljuje. Prema
tome opšte prihvaćena definicija novac je da je to prometno sredstvo plaćanja robe i
usluga koje služi za razmenu proizvoda rada u tržišnoj privredi. Novac u opticaju formira
državni aparat kroz centralnu banku.Sam pojam pranja novca potiče od engleske reči mani
laundering, što znači legalizacija kapitala stečenog kriminalnom delatnošću, odnosno
finansijske transakcije radi prikrivanja stvarnog porekla novca i drugih oblika kapitala na
tržištu. Sastoji se u falsifikovanju finansijske dokumentacije i manipulacije u sistemu
međubankarskih transakcija. Poslednjih godina se značajno izražava u utajama poreza,
ilegalnoj trgovini drogama i oružjem, u organizovanoj kocki, prostituciji i reketu, kao i u
procesima privatizacije kapitala u bivšim socijalističkim zemljama Istočne Evrope, kao i u
organizovanim kanalima na Zapadu. Termin “pranje novca” nastaje u SAD u periodu
prohibicije (vreme zabrane točenja alkohola), u trećoj deceniji prošlog veka, kada su
kriminalci novac od ilegalne proizvodnje i krijumčarenja alkoholnih pića prikazivali kao
zaradu koju su ostvarili u lancu svojih perionica za rublje i automobile, pa je povodom te
pojave počeo da se upotrebljava termin “pranje novca”, odakle ga je preuzela
kriminološka
nauka.
Perači novca uopšteno, ne nastoje da ostvare najvišu stopu dobiti na novac koji operu, već
im je važnije mesto ili investicije koje će im omogućiti najlakšu i najbržu preradu
novca.Tako novac može putovati iz zemlje sa dobrom ekonomskom politikom po kojoj se
ostvaruju više stope dobiti u zemlje s lošijom politikom i nižim prinosima od uloženih
sredstava, tako da se zbog pranja novca može dogoditi da se se slobodni kapital ulaže
manje racionalno, što uveliko može narušiti postojeće ekonomske tokove.
Pranje novca je proces pomeranja novca stečenog kriminalnom aktivnošću u
legalne finansijske i ekonomske tokove. Krivično delo pranja novca sastoji se od
namernog prikrivanja izvora, porekla ili vlasništva nad imovinom.
Osnovne komponente efikasnog sistema za borbu protiv pranja novca su: 1.
adekvatno zakonodavstvo na snazi, 2. uloga finansijske obaveštajne službe, 3. uloga
DIPLOMSKI RAD
kriminalne aktivnosti. Tužilac mora biti u stanju da u ovakvim slučajevima predstavi
dovoljne posredne dokaze da je imovina stečena kriminalom. Upotreba posrednih dokaza
u krivičnom postupku je jako kontroverzno pitanje i tužioci se nerado odlučuju da ih
koriste kao i da uopšte podižu optužnice za pranje novca, već se radije odlučuju na borbu
protiv klasičnih oblika kriminala koja rezultira izricanjem kazni zatvora.
6
Pojedini autori,
razloge zbog kojih se tužioci nerado odlučuju na podizanje optužnica za pranje novca
traže u stepenu diskrecije koja je ostavljena tužiocu po ovom pitanju.
7
U podeli na neposredne i posredne, neposredni dokazi se mogu definisati kao
dokazi o činjenicama koji su zasnovani na ličnom znanju ili zapažanju svedoka. Posredni
dokaz, s druge strane je direktan dokaz o činjenicama iz kojeg osoba može s razlogom
zaključiti o postojanju ili nepostojanju druge činjenice.
8
Plastičan primer u vezi
razlikovanja ovih dvaju vrsta dokaza može se dati u slučaju da se želi dokazati da je u
određenom trenutku padala kiša. Ako svedok izjavi da je u tom trenutku hodao ulicom
prema metrou i video da pada kiša, osetio kapi kiše na licu i čuo pljuskanje kapi na
trotoaru može se govoriti o direktnom ili neposrednom dokazu. S druge strane, ako
svedok izjavi da je u tom trenutku hodao ka metrou, zatim ušao u metro i čekajući voz
video putnike koji silaze na stanicu metroa noseći mokre kišobrane i mokre kišne kapute
može se govoriti o direktnom dokazu o činjenici koje je svedok video. Dalje se iz iste
izjave može izvesti nedvosmislen i logičan zaključak da je u tom trenutku padala kiša i u
navedenom slučaju može se govoriti o posrednom dokazu.
9
Posredni dokazi svoju snagu crpe iz činjenice da se sastoje iz niza delova, niza
činjenica koje same za sebe ne mogu izneti teret dokaza, ali koje su sve usmerene prema
jednoj tački, prema jednoj činjenici. Mogu se slikovito opisati kao konopac koji se sastoji
iz više niti. Jedna nit sama ne može održati teret ali tri niti zajedno mogu imati sasvim
dovoljnu snagu.
10
Neki od posrednih dokaza koji se mogu koristiti u postupcima za pranje novca i
koji se u praksi sudova zemalja u kojima postoji veći broj presuda za ovo krivično često
delo koriste, su:
6
Према подацима којима располаже Управа за спречавање прања новца Р. Србије у 2002 и 2003
години у Републици Србији у окружном суду у Новом Саду је за кривично дело прања новца
подигнуто укупно 5 оптужница, на основу 17 кривичних пријава од којих ни једна није завршила
правноснажном осуђујућом пресудом. Такође је важно напоменути да су се све кривичне пријаве
односиле на прање новца у стицају са злоупотребом службеног положаја и фалсификовањем
докумената, а ни једна на самостално кривично дело прања новца.
7
Discretion and decision-making in money laundering prosecutions, by Dr R.E.Bell, Department of the
director of public prosecutions for Northern Ireland, writing in a personal capacity. Др. Бел упоређује број
подигнутих оптужница за прање новца у САД и Великој Британији са степеном дискреције коју по
овом питању имају тужиоци по важећим прописима у САД и Великој Британији.
http://www.iap.nl.com/journal/papers/article_discretion
8
Circumstantial evidence-entire case http://www.nycourts.gov/cji/1-General/CJI2d.Evidence-
Circumstantial.pdf
9
Circumstantial evidence-entire case http://www.nycourts.gov/cji/1-General/CJI2d.Evidence-
Circumstantial.pdf
10
«Current situation and countermeasures against money laundering: Hong Kong»
http://www.unafei.or.jp/english/pdf/PDF_rms/no58/58-28.pdf
